"ЦВИЈЕТУ" УМЕТНИЦИ КРПЕ САМИ: Чекајући реконструкцију, у УЛУС организовали акцију обнове оштећених просторија на Малом Калемегдану

ДА од реновирања Уметничког павиљона "Цвијета Зузорић" засад нема ништа, бар у неко скорије време - иако је одавно готов пројекат обнове, обезбеђени новац и грађевинска дозвола (већ и истекла, у октобру) - схватили су у УЛУС, који користи овај споменик културе на Малом Калемегдану, додатно девастиран пожаром прошлог марта.

Фото З. Јовановић

Зато су се, пре неколико дана, обратили чланству:

- Услед недостатка одговора од надлежних органа, ресорних и других институција на бројне, до сада упућене дописе за регулисање правног статуса и материјалне ситуације Уметничког павиљона, Удружење кроз солидарну акцију, самостално и у сопственој организацији, уз помоћ донација чланова и других особа као и волонтерским радом, спроводи кораке неопходне за оспособљавање објекта за даљи рад - пише у саопштењу једне од најстаријих организација овог еснафа у Европи, чији чланови већ "рашчишћавају терен".

Намера им је да до краја године канцеларију секретаријата, из које је ватра букнула и која је највише оштећена, сами оспособе за даље коришћење. Основни радови процењени су на 75.000, а Центар за савремени плес "Станица", већ им је дао 35.000 динара:

- Потребно је прикупити још 40.000 динара. Позивамо све чланове и пријатеље УЛУС да допринесу овој акцији. Можете се прикључити донаторској акцији у складу са својим могућностима или пружити помоћ у радним акцијама реновирања.

Цвијета Зузорић, Фото З. Јовановић

Из дугог историјата Павиљона, на сајту УЛУС детаљно документованог правним актима о градњи, коришћењу, реконструкцији из седамдесетих... види се да је из добровољних прилога својевремено, према пројекту Бранислава Којића, и сазидана ова "архитектонска лепотица", једна од најрепрезентативнијих грађевина у стилу арт декоа у Београду.

Залагањем Бранислава Нушића, тада управника Уметничког одељења при Министарству просвете, 1922. основано је Удружење пријатеља уметности "Цвијета Зузорић", са циљем да прикупи новац за изградњу прве наменске галерије у Београду. Када је Павиљон завршен, средствима од донација и задуживањем код Управе фондова и приватних банака, а на плацу које је добило удружење са именом дубровачке песникиње, 1928, чланови Удружења ликовних уметника су учествовали у изложбеном програму.

До краја Другог светског рата УЛУ и Удружење "Цвијета Зузорић" били су независне организације, а 1945. основан је УЛУС (као сукцесор УЛУ) и од градске управе добио на коришћење "Цвијету". Павиљон, реновиран средином седамдесетих, остаје у склопу УЛУС до 1978, када се формира Самостална радна заједница Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", али и даље се ту одвијају традиционалне изложбе Удружења и самостална представљања чланова. Уз добру материјалну подршку државе, од града до републике, период до 1986. (када је галерија враћена УЛУС), остао је упамћен као "златно доба" ("Цвијета" је 1984. добила Вукову награду "за изузетан допринос култури као независна институција").

Недостаје још 40.000 динара за предвиђене поправке, Фото З. Јовановић

Када се УЛУС вратио на Мали Калемегдан, прво је са градским властима потписан уговор на десетогодишње коришћење Павиљона без накнаде, који је обновљен, да би залагањем министарке културе Наде Поповић Перишић, Републичка дирекција за имовину донела решење о неограниченом коришћењу 1998. Годину дана потом, потписан је, под тим условима, и нови уговор између града и УЛУС.

Али, деценију касније позивајући се на "непримерено коришћење подрумских просторија за потребе клуба" (тадашња управа уступала га је на коришћење трећем лицу), град захтева да се раскине уговор о неограниченом коришћењу и потпише нови на десет година. Уследила је двогодишња борба и враћане право на неограничено коришћење, али нови заплет уследио је 2014. када је власништво над Павиљоном пребачено на Републику. Све до данас није дефинисано са ким би управа УЛУС, после ове промене, требало да потпише уговор, јер се као држалац права појављује и Град Београд.

Фото З. Јовановић

Због изузетно лошег стања галерије (УЛУС није четири и по деценије, од обнове седамдесетих, имао могућности да у њу уложи већа средства), 2017. Министарство културе на чијем челу је тада био Владан Вукосављевић иницира обнову. Уговор је потписан између министарства, града и Завода за заштиту споменика културе Београда, који је потом израдио план за реконструкцију Павиљона. За реализацију пројекта су одобрена средства из Развојног фонда Европске банке у пролеће 2020.

УЛУС, међутим, ни у шта од овог није био укључен, па нова управа прошле године, забринута за опстанак Удружења у Павиљону који је обележио његову вековну историју, улази у разговоре са надлежнима, тражи на увид документацију везану за реконструкцију, шаље на десетине дописа на разне адресе и повремено упозорава јавност на неизвесност која их је задесила.

У једном од дописа Министарству културе и информисања поднет је захтев за решавање имовинско-правног статуса простора УЛУС, који уз "Цвијету" укључује и Галерију УЛУС и заоставштину Петра и Душана Влајића, а уз њега и елаборат на више од 100 страница хронолошког прегледа укупне документације УЛУС, који су приредиле Вахида Рамујкић и Невена Поповић. Средином марта ове године, Министарству културе упућен је захтев за обнову уговора о коришћењу "Цвијете", као и проналажењу дугорочног решења за њено одржавање.

Фото З. Јовановић

Уследио је тројни састанак - Министарство, Град, УЛУС, па нови круг "корешподенције".

Једини отпис на допис, којим траже хитно решавање свог имовинско-правног статуса, добили су из кабинета Владе, у коме се каже да је све прослеђено Министарству културе на даље решавање. У међувремену, катастар је крајем новембра зграду Павиљона уписао као јавну својину Републике, а овом забележбом Град је искључен као држалац прва над галеријом.

Док се клупко до краја не расплете и не донесе одлука како ће "становати" у "Цвијети", кад једном буде реконструисана, уметници су узели ствар у своје руке и кренули да је "закрпе".

ПРЕДИЋ УРГИРАО КОД ПУПИНА

ДВЕ године после оснивања Удружења ликовних уметника, први пут је покренута иницијатива да се подигне Павиљон, на седници одржаној 26. јуна 1921. на којој је констатовано да је "бивши председник Предић већ предузео кораке код Пупина у Америци за помоћ". Сликар Бранко Поповић говорио је о "потреби стварања друштва лепе уметности" и упутио апел грађанству за помоћ, док вајар Тома Росандић има предлог "да се у почетку ангажује 10 виђенијих Београђанки, да оне почну ствар".

БЕЗ ПРИВРЕМЕНОГ СМЕШТАЈА

ЈЕДНА од још неразрешених ствари је и где ће током реконструкције бити смештене архиве, депо, канцеларије секретаријата и рачуноводства УЛУС. У власништву удружења су уметничка дела и значајне збирке Сталног фонда за унапређење стваралаштва младих уметника ликовних и примењених уметности - Фонд младих 1972-1992. Градска управа до данас УЛУС није понудила адекватан простор за привремени смештај.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације