ЛЕПОТА У ГЛАВНОЈ УЛОЗИ: Игор Маројевић писац, о књизи "Све за лепоту"

ПИСАЦ Игор Маројевић је за кратко време објавио три књиге. "Роман о пијанствима" је, како каже, његова најличнија књига, "Остаци света", за коју је добио и награду "Меша Селимовић", најнаграђиванија је.

Фото Ж. Кнежевић

А какву будућност предвиђа најновијој, "Све за лепоту", коју је управо објавила "Дерета", Маројевић, за "Новости", каже:

- Нисам предвидео да ће "Остаци света" добити и једну књижевну награду, а камоли пет.

Мислио сам да ће, због крваве теме обрађене надидеолошки, то бити моја најнападанија или најпрећутанија књига, а испала је најнахваљенија, и то дословно са неколико десетина страна. Ако сам био тако лош прогнозер судбине своје вероватно најважније књиге, не бих се више замарао предвиђањима.

Модерна уметност разара естетику лепог. Да ли греше јунаци ваше нове књиге када дају све за лепоту?

- Модерна уметност је добрано подрила естетику лепог пре више од сто година да би, у међувремену, ако о књижевности говоримо, настали, између осталог, француски нови роман, постмодернизам и неореализам, који су лепоти вратили, или бар неки од тих покрета, витализам и значај. Дајући све за лепоту, јунаци моје књиге свакако греше из штреберске тачке гледишта, а из неке самосвојније већином не.

Фото Приватна архива

Ваша нова књига прича може се читати и као роман, у коме је главни јунак лепота...

- Тачно тако, та главна јунакиња се креће од савремености, па иде уназад, преко деведесетих година прошлог века до пред почетак Првог светског рата, од Београда и Барселоне преко Минхена и Пераста до Гранаде, Буенос Ајреса, Мадрида, Беча, Сарајева и шпанско-француске границе. Лепота се у књизи огледа и у стабилној вези и у прељуби, и у лепом месту и у смрти у лепом месту, и у филму, и порно-филму, и видео-игрици, у познатом и непознатом, у миру, рату и бегу од њега и бегу од мира. Дуговека је и врло динамична моја главна јунакиња.

У књизи су ваше допуњене приче из "Трагача", "Медитерана", "Београђанки". Не бежите од тога да преправљате своја дела?

- У књизи се налази и циклус мојих до сада необјављиваних прича, "Смрти познатих", који се по третману историјских личности донекле надовезује на "Остатке света". У збирци постоји и једна приповест која је у последњи час испала из "Београђанки", па је у међувремену сазрела. Што се објављиваних тиче, допунио сам концепт лепоте у њима или им га додао. Иначе је Волт Витмен дуж 19. века објављивао шест до девет мењаних издања "Лишћа траве", једне од најутицајнијих збирки поезије икада. Али не мора пример из америчке поезије, може и из српске прозе. Миодраг Булатовић пише 1981: "Појавом нове верзије 'Хероја на магарцу' потире се верзија из године 1967. Потире, баца у прашину и заборав, или оставља онима које воле старе књиге, оне с грешкама."

Фото Ж. Кнежевић

У причама о Лорки, Валтеру Бенјамину, Францу Фердинанду, закључујемо да је њихово поимање лепоте везано за сопствену коб...

- Рецимо да су Федерико Гарсија Лорка и Валтер Бенјамин под утицајем модернизма имали, обојица на свој начин, подвојен однос према лепоти те да се код њих ерос изразито мешао с танатосом. Фрања Фердинанд, бар онај фикционални, можда је имао грижу савести јер је угрожавао врсту лепоте коју представљају животиње које је он редовно ловио и можда је желео да се због тога казни.

ПРИЧА О ПАВЕЛИЋУ

Откуд Анте Павелић у књизи о лепоти?

- Он је себи лепше изгледао у усташким "сликописима" и на фотографијама него уживо. Зато је био медијски жедан и тако свету открио да је утекао у Буенос Ајрес. Да на тај начин није уживао у својој лепоти, не би га прецизно лоцирали београдски и загребачки ДБ, Мосад и Јеврејски документациони центар али и Благоје Јововић, који је пуцао на њега из дамског пиштоља, предухитривши четири службе. Историја Павелића доводи у везу са Стојадиновићем, с којим је јавно маштао о заједничком разбијању СФРЈ, и Франком, који му је после атентата пружио уточиште у Шпанији под условом да се више медијски не излаже. Тамо ће убрзо Павелић и умрети, додуше дотеравши се најлепше могуће за постхумно фотографисање.

Препоручујемо

Култура

0 0

ИГОРУ МАРОЈЕВИЋУ "ТРОНОШКИ РОДОСЛОВ" ЗА РОМАН "ОСТАЦИ ДАНА": Наша страдања у 20. веку

17. 09. 2021. у 07:45

Култура

0 0

МАРОЈЕВИЋУ "ТРОНОШКИ РОДОСЛОВ": Награда ће добитнику бити уручена на месту страдања Народне библиотеке

13. 09. 2021. у 20:05

Култура

0 0

ГОСТ ИГОР МАРОЈЕВИЋ: Добитник награде "Меша Селимовић" на Летњем платоу БГБ

16. 08. 2021. у 15:13

Култура

0 4

УРУЧЕНО ПРИЗНАЊЕ "НОВОСТИ" ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ "МЕША СЕЛИМОВИЋ": Игору Маројевићу за роман "Остаци света"

04. 06. 2021. у 16:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације