КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Уточиште од заразе

Слађана Илић

07. 12. 2021. у 14:33

ЗБИРКА песама Александра Петрова природан је и најлепши одговор на својеврсну несигурност и суморност нашег савременог тренутка.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Уточиште од заразе

Слађана Илић

То најпре наслућујемо на основу самог наслова књиге "Еросова свеска", а потврђујемо читајући песме које су у дослуху са ликовним прилозима, тј. репродукцијама уметничких слика или пак скулптура. Сваку песму прати по једно дело великих светских стваралаца, углавном модерног доба. Тек неки од њих су Константин Бранкуши, Гистав Моро, Амадео Модиљани, Василиј Кандински и други.

Наведена ликовна дела, разуме се, нису илустрације песама. Њих и песме у целину уобличава ерос. Заједно су једно лепо тело и дух.

Снагу те спреге која је интертекстуална појачава мото сваке песме. Пишући о овој збирци Александра Петрова, Милан Буњевац региструје "велике разлике у природи и начину њихове употребе. Као први и "најкласичнији он издваја онај који се састоји од цитата, на пример из Сенгорове песме "Црна жена" или пак из Пушкинове "Леде" итд.

Другу врсту мотоа коју издваја јесу они који личе на посвету. Илустрације ради, за оне који још нису прочитали збирку "Еросова свеска", издвајамо један: "Сећајући се Рембоа", који стоји уз песму "Прво вече". Понекад је, како Буњевац уочава, реч само о једноставном призивању песника, на пример "Ах, Неруда уз песму "Гнездо" или "Привиђа се Набоков, уз песму "Нимфета". Понекад је мото сведен тек на лична имена, а понекад личи на наслов, на пример "Песников сан" уз песму "Пред зору" или "Са острва" који стоји уз песму "Порођај".

Фото Промо

Уколико бисмо се детаљно посветили проучавању веза између сваке песме и њеног мотоа, видели бисмо колико су оне различите. Неке су сасвим очигледне на пример између већ поменутих "Привиђа се Набоков и "Нимфете", која нам неспорно буди асоцијације на "Лолиту", док мотои неких изабраних цитата остају, како Буњевац каже, "шифроване натукнице. У тумачењима те врсте, као и у тумечењима других ауторових намера и песничких поступака, наше наслућивање и понеки закључак, потврђен је у интервјуу Александа Петрова, датом "Вечерњим новостима" 3. 11. 2021. године:

"Као што сам избором слика желео да створим, из поменутих разлога, мултимедијалну књигу, тако сам и цитатима српских и страних песника (Рембо, Неруда, Пушкин, Оскар Вајлд, Леополд Сенгор) настојао да укажем на песничку традицију, нарочито еротичког жанра, на коју се ова књига надовезује, а надам се да ту традицију моје песме и обнављају у смислу како песничку традицију тумаче Осип Мандељштам и Т. С. Елиот."

У своду овог малог приказа слободни смо да кажемо да нам је "Еросовом свеском" Александар Петров понудио повлашћени простор, уточиште од заразе сваке врсте којом нас садашњост запљускује. Осим што је можемо видети као уточиште, можемо је, због лепоте, топлине и светлости, осетити као једно посебно Сунце моћно, које нас од наведених пошасти може оздравити, ако довољно дуго у њега гледамо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)