ЉУДИ ЋЕ ПОСЛЕ КОРОНЕ ВИШЕ ЦЕНИТИ ПОРОДИЦУ: Руски филозоф Алексеј Павлович Козирјев о блискости два народа и времену у коме живимо

Бранко Влаховић - стални дописник из Москве

05. 12. 2021. у 14:00

ВРЕМЕ у којем живимо и радимо неки су назвали "живот са маскама" други га дефинишу као "нову реалност". Без обзира на отпоре једног дела грађана и "јуначење" да не желе да носе маске, полако нас је живот дисциплиновао јер је све више оболелих па и умрлих од короне. И у тој новој драматичној ситуацији човек је показао да му је она изазов за стваралаштво.Свака нова реалност је човековом уму подстицај за нова достигнућа. Доста брзо је направљена вакцина а ето сада се ради и на лековима, каже у интервјуу, за "Новости", руски филозоф и декан Филозофског факултета на универзитету Ломоносов у Москви Алексеј Павлович Козирјев (53).

ЉУДИ ЋЕ ПОСЛЕ КОРОНЕ ВИШЕ ЦЕНИТИ ПОРОДИЦУ: Руски филозоф Алексеј Павлович Козирјев о блискости два народа и времену у коме живимо

Фото архива

Он истиче да су нас невоље са епидемијом натерале да још више ценимо научнике који се баве вакцинама и лековима али и лекаре који несебично помажу грађанима да победе тај смртоносни вирус. И ово време је показало колико је моћна човекова интелетуална енергија и жеља да створи нешто ново што ће бити корисно човечанству.

Козирјев је један од аутора Велике руске енциклопедије и Енциклопедије за децу, води више популарних радио емисија, међу којима је и "Филозофски клуб".

* Смањује се број директних контакта. Хоће ли то остати као стил живота и кад пандемија прође.

- Неоспорно је да постоји реална опсасност да се измени радикално човекова комуникација. Због короне многи су прешли да раде на дистанци. Студенти и ђаци уче такође на дистанци. На то нас је присилила епидемија короне али ако то постане уобичајена пракса биће јако лоше. Што се тиче образовања преко интернета, нисмо били довољно припремљени за такав процес. Пре свега треба знати да сви немају могућности да прате наставу преко "скајпа" или "зума". Осим тога наставници и професори нису довољно обучени за такву методологију рада.

* Ви сте за класични начин предавања. У чему је његова предност?

- Професор, наставник или учитељ мора бити у директном контакту са ђацима или студентима. У учионици предавач може да одговори на њихова питања. По погледима и лицима студената или ђака можемо да видимо колико им је јасно то о чему предајемо. Предност снимљених предавања је једино у томе што студент може да их послуша кад он жели. Али не може се све учити преко преноса на компјутеру. Наивно би било веровати да зубар може да научи да поправља зубе преко интернета.

* Хоће ли отуђеност остати и после завршетка епидемије?

- Пандемија корона вируса нас је привикла да живимо у "новој реалности". Ипак, верујем да ће се живот нормализовати. Биле су у прошлости страшне болести али се живот касније увек нормализовао. Реално постоји опасност да се један број људи одвикне од међусобне комуникације. Ипак, мислим да ће кад прође епидемија људи више ценити дружења, породичне односе. Можда и држава буде више буде бринула о култури и образовању. Бесконтактна комуникација је добра тамо где нам олакшава живот. Примера ради не морамо да стојимо у реду да би платили рачуне. Али она не може да замени у свему живи контакт. Људском бићу је потребан живи контакт. Филозов Иван Иљин је говорио да постоји таленат за општење. Неки су више а неки мање талентовани. Постоје интроверти и екстраверти. Некима је потребно велико друштво да прославе рођендан а други то чине у тандему са блиским човеком.

* Били сте више пута у нашој земљи. Какви су ваши утисци?

- Ми смо блиски народи па се зато осећамо добро кад смо у гостима једни код других. Био сам у Београду кад је почео рапидан раст заражених короном и кад су авиокомпаније престајале да лете. Стицао се утисак да смо у "кућном притвору".Уверен сам да ће кад ово зло од вируса прође опет бити доста Руса у Србији као и Срба у Русији. Потребна нам је та комуникација на свим нивоима, од младих људи, студената па све до научника и бизнисмена. Својим пријатељима увек говорим да у Србији има много тога да се види и да Срби са симпатијама дочекују Русе. Вакцине ће полако вратити самопоуздање и оптимизам и код оних који су сада прилично уплашени. Човек ће сигурно победити овај вирус. Свака промена је изазов за нова стваралаштва.

* Многи критикују младе генерације што јако много времена проводе уз компјутере и "паметне" телефоне. Хоће ли та мода донети више штете од користи?

- Шта је боље: старо или ново, је питање које слушамо често.У време социјализма су биле секције и кружоци у школама где су се деца бавила разним корисним делатностима. Сматрам да би држава требало да улаже и даље новац у стварање услова да млади похађају разне секције у којима се развија стваралаштво и креативност. Деца се не смеју препустити улици и морају нечим корисним да испуне слободно време. Кад их улица одгајаја то је пут у криминал и све најгоре.

* У Русији су све гласнији они који критикују болоњски модел образовања...

- Неоспорно је да је велика је штета направљења образовању тако што смо некритички прихватили болоњски модел образовања.Многи угледни професори на Ломоносову су били противници слепог преузимања болоњског модела. Сада су многи схватили да је класично образовање које смо имали у СССР-у било боље.

Фото архива

* И код нас у Србији велику штету образовању је направила инфлација отварања приватних универзитета и факултета. Тај проблем имате ви у Русији...

- Тачно је да су отварани факултети и универзитети без поштовања правих критеријума и без правих анализа шта стварно треба друштву. Та комерцијализација образовања је направила велику штету. Наравно да треба вратити углед високообразовним установама.

* Председник Путин све чешће у својим говорима и јавним наступима цитира познате старе руске филозофе као и оне који су напустили земљу после доласка бољшевика на власт. Како то објашњавате.

- Председник Борис Јељцин није имао никаквог интереса са филозофију. Путин се почео бавити евро-азијом. Занимала га је и Кина и јачање сарадње са њом. Временом је Путин почео да чита дела Иљина, Берђајева, Лосева... То су велики руски филозофи чије су мисли актуелне и данас. Путин их цитира око устројства власти, праведности и ефикасности бирања народних представника у власти. Иван Иљин је био на броду међу представницима интелигенције коју су бољшевици 1922. протерали на Запад. Он је шест пута хапшен и једном чак осуђен на смрт. Лењин је ценио високе интелектуалне способности свог идеолошког противника Иљина. Треба знати да је Иљин био оштар у својим оценама. Доказ да Путин стварно цени Иљина је и то да је трећег октобра 2005. тај велики филозоф пренесен у домовину где сада почива у Москви у Донском манастиру. Иљин је умро 1954. и био је сахрањен у Швајцарској. Да његови посмртни остаци нису враћени у домовину, постојала је опасност да због истека уговора са гробљем преко његовог гроба пређе багер. Повратак остатака Иљина у земљу је својеврсна историјска праведност. То се може схватити и као акт духовног покајања према врхунским интелектуалцима које су бољшевици протерали. Иљин се никада није кајао пред бољшевицима и увек је говорио да је противник совјетске власти. Због тога је он и био духовни лидер беле емиграције. И даље је актуелан јер био представник филозофије права која је у Русији постојала да револуције. Он је био професор на катедри филозофије права на Правном факултету московског универзитета. Његове мисли о организацији правне државе су актуалне и данас.

* Има ли црква довољан ауторитет да сачува традиционалне вредности?

- Сва истраживања у Русији показују да црква има велики ауторитет у друштву. Али мора се рећи и то да је онај бум православља који је био деведесетих година спласнуо. Тада се јако велики број људи крстио. Успешност цркве да сачува традицију која нам је потребна због много чега, зависи пре свега колико ће свештеници бити блиски народу. Боравећи у Србији и Републици Српској стекао сам утицај да је код вас веза између народа и свештеника доста јака.

ОДУШЕВИО МЕ ЈЕ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ

СВОЈЕВРЕМЕНО сам имао прилику да разговарам са срским патријархом Павлом. Одушевио ме је својим разумним ставовима и мирноћом. Његов аскетизам би требало да буде пример не само вашим него и нашим свештеницима. Јасно ми је зашто је патријарх Павле био јако популаран међу младим људима. Боравио сам и у српским манастирима, међу осталима у Жичи као и у Требињу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)