ЗБИРКА ПАЛАНАЧКА, А СВЕТСКА: Стеван Мартиновић, директор музеја, који од синоћ гостује у Галерији Рaдио-телевизије Србије, за "Новости"

М. КРАЉ

01. 12. 2021. у 11:05

СМЕДЕРЕВСКА Паланка се трудила, од самог оснивања Народног музеја, шездесетих година 20. века, па до данас, да побегне од тог пежоративног паланачког контекста, који је прати самим њеним именом.

ЗБИРКА ПАЛАНАЧКА, А СВЕТСКА: Стеван Мартиновић, директор музеја, који од синоћ гостује у Галерији Рaдио-телевизије Србије, за Новости

Стеван Мартиновић, Фото И. Маринковић

Ово, за "Новости", каже Стеван Мартиновић, директор културне институције, која је изложбом отвореном синоћ у Галерији РТС, представила избор из једне од најзанимљивијих колекција ван наших уметничких центара.

- Учињен је велики напор да Паланка, сакупљањем вредне колекције уметничких дела, постане један мањи центар српске модерне, на територији целе Југославије, и на тај начин покаже космополитски, авангардни дух једне вароши, која се налази на неколико десетина километара од Београда - наставља саговорник.

- То јесте занимљив феномен, који не карактерише само бег од паланачког, већ се тих шездесетих-седамдесетих година уз формирање музеја, стварало и ново друштво у ширим контекстима. Та грађанска елита у настајању могла је да се огледа, пронађе нови идентитет на сликама које су се нашле у музеју, када се отворио.

Дело Саве Шумановића, Фото Галерија РТС

Посебне заслуге за формирање збирке припадају угледној, предратној породици Новаковић, подсећа Мартиновић:

- Они су дали два важна колекционара: у југословенским оквирима чувеног Јоцу Новаковића, који је имао вилу - летњиковац у Паланци, и из чије збирке је већина дела откупљена за музеј, као и његов рођени брат Ика, који је трговао иконама. Контекст стварања збирке је у себи сабрао и локално и национално, јер се музеј трудио да превазиђе себе и своју средину, али и да парира великим установама у земљи, као што су Галерија Матице српске, Народни музеј, МСУ...

За изложбу у Галерији РТС направљен је избор од 35 слика, из поставке премијерно представљене у априлу у Смедеревској Паланци.

- Како би се београдска публика, на овој камерној поставци упознала са најзначајнијим делима наше колекције, направљен је одабир из свих њених мањих целина: од ратног сликарства, преко портрета и актова, до жанр сцена - открива директор Музеја.

- То су дела настала у широком временском распону, од краја 19. века, до пете деценије 20. века. Од Паје Јовановића до Саве Шумановића. Између њих су и Марко Мурат, Милан Миловановић, Малиша Глишић, Пашко Вучетић, Зора Петровић, Миливој Узелац, Јован Бијелић, Петар Лубарда, Моша Пијаде... читава плејада најзначајнијих сликара српске модерне се налази на овој изложби.

Ово гостовање, као и претходна у Дому Војске Србије и Спомен-збирци Павла Бељанског, важна су, закључује Мартиновић, да би се збирка, са којом је стручна и научна јавност одавно упозната, приближила најширој публици.

* * * * * * * * *

МАЛО ЧУДО У НАШОЈ СРЕДИНИ

ШЕЗДЕСЕТИХ година, људи из грађанске класе одлучили да у Паланци направе музеј, па је од породице Новаковић откупљено 60 слика, за ондашњих десет милиона, што је био велики новац добијен од успешних фирми попут "Гоше", "Кисељака", "7. јула" - присећа се историчар уметности Душан Миловановић.

- Адаптирана је једна грађанска вила, а колекцију су разгласили стручњаци Павле Васић и Вера Ристић, који су били у комисији за попуњавање музеја. Лазар Трифуновић је доводио студенте и пре отварања, јер је схватио да је реч о елдораду слика за које не зна јавност.

Дуго потом музеј је био медијски невидљив, до пре неколико година, када је Стеван Мартиновић од њега направио значајну адресу на српској културној сцени, право мало чудо.

Зграда је комплетно обновљена, а поставка подигнута на ниво светске музеологије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)