ИНТЕРВЈУ Марија Килибарда: Ако немате искру, то се препозна; људи виде да не јурим за сензацијама

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

27. 11. 2021. у 13:46

САМОУВЕРЕНА, а симпатична. Свестрана и спонтана. Њен мангупски шарм био је зачин и емисије о спорту "Zoom" на Трећем каналу, и гледаног шоу-програма "Твоје лице звучи познато", и забавног суботњег издања емисије "150 минута".

ИНТЕРВЈУ Марија Килибарда: Ако немате искру, то се препозна; људи виде да не јурим за сензацијама

Фото Прва

Познато телевизијско лице поново гледамо суботом, у новом колажном викенд-магазину "Све у свему" (Прва, 14.00). У "дневној соби" Марије Килибарде свега има у изобиљу - занимљивих гостију, рецепата за укусна јела, савета о здравом животу, предлога доброг штива, али и смеха и суза, које је Марији изазвала гошћа у првој емисији, Тамара Грујић.

- Некада нисам имала довољно времена да се посветим добром разговору. Мало је 10-15 минута када вам је гост један Петар Божовић. Сада ћу у првом сату емисије имати пола сата да урадим квалитетан интервју. Поента ми је да осетим тог госта приватно, да пробам да разговором то пренесем публици, да видимо какав је викендом. Да ли је лењ, шта воли да поједе, шта гледа од те-ве садржаја, да ли уопште гледа телевизију? Хоћу да од та два сата, од два до четири суботом, направим породичну емисију, ако могу тако да је назовем, за све генерације, за оба пола, да се људи осећају као да су стварно са нама, у нашем ушушканом дневном боравку на кафи. Уредница Јована Малетић и ја одлучиле смо да неке рубрике из "150 минута" задржимо, да их мало модификујемо, па ће људи, на пример, и даље моћи да добију препоруку како да проведу време, како да се спакују за пут, како да уштеде простор, време, новац - прича, за "ТВ новости", Марија Килибарда.

Како успевате да нађете праву меру између јавног и приватног живота ваших саговорника? Да ли бисте сами дали оно што од њих тражите?

- Људима прилазим топло, и имам срећу да виде да не јурим за сензацијама. Осете се комотно, и отворе се можда и више него што су планирали, али се не осећају лоше због тога, јер виде да су дали публици део себе који је диван, да смо тиме послали неку поруку. Никада ми саговорник није рекао да сам прешла границу. Не идем тамо где се људи не осећају добро. Себе не сврставам у исти кош са људима које интервјуишем. Ја сам жена из медија, нисам глумица, спортисткиња, музичка звезда. Покушавам да задржим приватно за себе, а, са друге стране, имам одговорност јер знам да мени од саговорника треба неко парче његовог приватног бића. Зато се трудим да од себе дам и тај део, али да се не осећам лоше због тога.

Фото Прва

Шта радите викендом кад нисте на телевизији?

- Суботу проведем овде. Суботом не постојим за партнера, за родитеље, за пријатеље. Од када имам фирму која производи накит, дешава се да и недељом доста радим. Ако не радим, будем веома лења. Пробудим се рано, али не устајем из кревета пре два поподне.

Поручујем храну, видео позивима разговарам са пријатељима који живе у иностранству. Волим да читам, волим да гледам серије, филмове, да будем ушушкана.

Која вас је књига последња дирнула?

- Од Анђелке Прпић сам добила књигу поезије, на којој је написала предивну, интимну посвету, "Волим твој ДНК". Анђелка ме је "убила" посветом, а потом ме је песмама убила ауторка Радмила Петровић. Покушаћу да доведем ту песникињу у емисију, јер је реч о дивној младој девојци, због чије књиге "Моја мама зна шта се дешава у градовима" могу и сада да се расплачем. Прочитала сам је десет пута. Књига је невелика, али је сурово искрена. Радмила је у слободном стилу оголила себе, своје детињство, своје породичне односе. Могла сам да осетим све о чему је писала, о томе како је бити ћерка уместо жељеног сина, како је бити девојка на селу, о односу сеоске девојке и градског дечка и доласку из малог места у главни град. Препоручила бих ову књигу свакоме, зато што је једна од најискренијих које сам прочитала.

Шта вас је ту дотакло?

- Биографије су нам потпуно различите. Рођена сам и одрасла у Београду. Лако нам је да пустимо сузу или да се насмејемо када се у нечему препознамо, када се сетимо наших односа, крахова и радости. Радмила је на мене оставила утисак баш зато што се у њеним песмама нисам препознала. Није отварала моје ране, али ме је њена оловка погодила у срце. Замислите како је када осећате можда и највећу емпатију коју поседујете, за коју ни не знате да је имате, према некоме ко вам није сличан. Радмила, овај интервју је и мој вапај теби да се одазовеш када те будемо звали у госте.

Фото Прва

Кога бисте још желели да видите у новој емисији?

- Сви познати су познати зато што их свуда виђамо. Има људи који се чувају од медија, од гостовања. Драган Јовановић не жели да гостује, има човек своје принципе, и то је у реду. Када смо биле девојчице, увек су нам се свиђали дечаци који нас нису гледали. И у нашем послу је тако, увек хоћемо оног кога не можемо да имамо, јер желимо да будемо ексклузивни. Када вам дођу људи који иначе не воле да гостују, то вам даје на значају. Од људи које познајем, нисам угостила само највећу балканску звезду, Здравка Чолића. Он стварно чува приватност, ни трунчица прашине није пала на његово име. Следеће године је педесет година те блештаве каријере, па упућујем други позив у овом интервјуу - Здравку Чолићу.

Колико вам значе похвале и критике публике?

- Сви на крају хоћемо неко признање, да нам неко каже "ценим твој труд", "инспирисао си ме на добро". Волела бих да ми то не треба. Мислим да међу великим хуманитарцима, рецимо, има много људи који то раде зато што имају потребу да свет буде боље место, а не да би их неко потапшао по рамену. Људи попут Тамаре Грујић требало би да буду свесни колико значе овом друштву, волела бих да смо попут њих, да нам не требају признања. Било би нам много лакше. Мени су понекад потребна, посебно од оних људи које волим. Не мислим само на публику, већ и на партнера или сестре. Они су најсуровији критичари. Живим са човеком који је мој највећи критичар у сваком смислу, и најпозитивнијем и најсуровијем. Разуме мој посао зато што су му отац и мајка деценијама истакнути у јавном животу. Безусловно му верујем када коментарише неки мој јавни наступ, текст, емисију или одабир гостију. Могу то да поднесем. Али да би човек могао да прими такве критике, мора некоме безусловно да верује, да зна да долазе из дубине душе, из најбоље намере.

БЛАГОСЛОВЕНА САМ ВЕЛИКОМ ЕНЕРГИЈОМ  

Чиме сте се, поред припреме емисије "Све у свему", још бавили, шта вас је заокупљало?

- Благословена сам огромном енергијом. Чак и када нисам радила емисије, имала сам други посао. Од деветнаесте радим и нисам тип који може да не ради. Бавила сам се угоститељством, имала сам свој програм за фитнес, а сада производим накит. Измислим посао ако га немам. Мени је природно да будем активна, да нешто стварам. Није важно да ли ће то бити прстен или добар бар или добра емисија или це-де са вежбама или нешто десето. Ја само радим оно што волим, и не знам куда ће то да ме одведе. Тата ми је рекао: "Све док радиш оно што волиш - не радиш". Знам само да бих волела да увек могу да стварам, да имам привилегију да радим више послова истовремено, и да сам ту, на телевизији, свеједно да ли испред или иза камере. Ако вас нешто не покреће, неможете у томе да будете добри. Све може да се научи, али ако немате искру, ако радите на силу, никада не изађе на добро, и то на крају публика и осети.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)