МАГ СТИЛА И РЕЧИ: Писац Александар Петров преминуо прексиноћ у Београду у 84. години

ПИСАЦ изузетног и необично разноврсног књижевног опуса Александар Петров преминуо је прексиноћ у свом дому у Београду у 84. години, после дуге борбе са тешком болешћу.

Фото В. Данилов

Рођен у Нишу 1938, студије књижевности завршио је у Београду, а докторирао је на поезији Милоша Црњанског, што је први докторски рад на ову тему. Радио је у Институту за књижевност и уметност (1964-1990), био оснивач и главни уредник часописа "Књижевна историја", уредник српске секције "Американског Србобрана", најстаријих српских новина у дијаспори, члан редакције "Књижевних новина", председник Удружења књижевника Србије (1986-1988), предавач на многобројним универзитетима на свих пет континената, последњи вршилац дужности председника Савеза књижевника Југославије, као и један од оснивача Вукове задужбине.

У време жестоких расправа у Француској 7, дубоко разочаран тадашњим културним (не)приликама, Петров је 1991. дао оставку на место првог човека УКС и отишао у Јапан, где је годину дана предавао на Универзитету Хокаидо. Две године касније прешао је у Питсбург где је на тамошњем универзитету на Катедри за славистику предавао Српску културу и језик и био сарадник "Центра за руске и источноевропске студије".

Као песник се огласио збирком "Сазданац" (1971), после које су уследиле књиге "Последње Косово", "Источни длан", "Камен и звоно", "Пета страна света". Песме су му преведене на 29 језика, а збирке објављене у Америци, Енглеској, Шведској, Француској, Шпанији, Русији, Пољској, Кини, Јапану... Објавио је четири романа: "Као злато у ватри" (који је имао три издања), "Турски Беч", "Лавља пећина и "Мемороман".

Аутор је и многобројних књига критика, есеја и студија, као што су "Разговор с поезијом", "У простору прозе", "Крила и ваздух", као и неколико веома запажених антологија.

О делу Александар Петрова писали су, поред домаћих, многи истакнути страни аутори. Тако је нобеловац Јосиф Бродски написао да је Петров "песник ванредне снаге", Натан Зах га је сматрао за једног од највећих савремених европских песника, док га је Јевгениј Бунимович назвао "руским Гуливером".

Песник Гојко Ђого, дугогодишњи пријатељ Петрова, овако је за наш лист скицирао његов стваралачки и људски портрет:

- Песник, романописац, књижевни критичар и историчар књижевности, есејиста и мемоариста, преводилац и антологичар, професор и предавач, ангажовани културни делатник и перјаница УКС онда када је Француска 7 била изузетно важна адреса, не само код нас него и у свету. Од тих мозаичких каменчића ваљало би сачинити и будућности препоручити аутентичан животни и стваралачки портрет Саше Петрова. У свакој од ових делатности, поред неоспорног књижевног дара огледали су се и његова неисцрпна стваралачка енергија и изузетно образовање. Доследно је следио своја поетичка, морална и животна убеђења и стога понекад морао да трпи нимало пријатне последице.

Ђого истиче и да је Петров био уз њега онда када му је било најтеже, написао афирмативан критички текст о "Вуненим временима", док је суђење још трајало, што је знатно помогло његовој одбрани.

- Иако по родитељима потомак "белих Руса", био је одани српски патриота - каже Ђого.

Дугогодишњи близак пријатељ Петрова и његове породице био је и песник Адам Пуслојић:

- Песник на српском, руском и енглеском језику, битан романсијер и есејиста, врстан тумач и преводилац литературе, маг стила и речи, атрактиван предавач на универзитетима, познавалац књижевне класике али и модерне књижевности, надахнути гласовити антологичар, оратор првога реда... Шта све не! Врстан друг, пријатељ и наш сабрат. Човек за ум, науку и песништво, писац за вечност и незаборав.

По речима професора Александра Јовановића, Петров је био драгоцено име наше науке о књижевности и културног живота:

- Био је син руских емиграната, Србин по опредељењу, професор у Америци и културни посленик међу српским емигрантима, покретач више пројеката и едиција. Објавио је "Мемороман", изузетно сведочанство о своме животу и нашем културном животу друге половине XX века и почетка овога века. Такве књиге недостају нашој култури. Био је веома благонаклон према младим и млађим колегама. Прилазио им је и подржавао их, без икаквих предрасуда и сујете. Тако сам га и упознао. Једном речи, човек који је истински постојао и зрачио. Незлобив човек. Човек српске културе.

Књижевни историчар и есејиста Душан Иванић каже да је одласком Петрова српска књижевност остала без своје крупне, вишеструко заслужне личности:

- Издвојио бих само неке његове незаобилазне доприносе српској науци о књижевности. Утемељио је научни пројекат "Историја српске књижевне периодике", био први уредник "Књижевне историје", антологијом "Поетика руског формализма" дао изузетну грађу новом тумачењу књижевности, а његова анализа "Стражилова" Црњанског остала је као изазован пример и образац могућих простора у тумачењима песничких дела.

Када су му почетком овог лета амерички лекари саопштили коначну дијагнозу по којој му нема дужег живота, Александар Петров се одмах спаковао и са супругом Кринком дошао у Београд, у Србију коју је толико волео.

Петров ће бити сахрањен у среду 24. новембра, на Руском гробљу на Новом гробљу у Београду. Опело ће бити одржано у 11 сати.

ПОСЛЕДЊИ ИНТЕРВЈУ

ПРЕ две недеље, док је био у болници чекајући на операцију, Александар Петров је дао "Новостима" свој последњи интервју, а поводом две његове нове књиге - збирке прича "Доктор Хаос" и збирке песама "Еросова свеска", о којој нам је рекао:

- Писао сам је у доба-недоба вируса корона у Питсбургу у којем је такође био овладао ковид. Од ове трагичне пандемије, која се и не помиње у песмама, чинило ми се да духовно може да ме заштити само поезија, и то еротског жанра. Писао сам песме прво на српском језику, а затим смишљао одговарајуће верзије на руском. Тако је "Еросова свеска" скоро истовремено објављена и у Београду и у Москви.

ДОСТОЈАНСТВЕН И ХРАБАР

ДОПРИНОС Петрова српској култури је немерљив. Његово дело је импозантно и драгоцено, било да се ради о књижевности, књижевној историји, критици, преводилаштву. Срамно је да је књижевник таквог калибра остао изван врата САНУ. Бојим се да је овом руском Србину управо то била сметња. Но, Петрову није требала САНУ, Петров је требао САНУ. И без тога историја књижевности никако не може заобићи његов велики допринос. Лично мени недостајаће и као одан и вредан пријатељ, достојанствен и храбар у животу и у болести - каже песникиња Радмила Лазић.

Препоручујемо

Култура

0 4

ИНТЕРВЈУ Писац Александар Петров : Брежњев је хтео да ме забрани

03. 11. 2021. у 13:19

Србија

0 0

ОДЛАЗАК ОМИЉЕНОГ ПРОФЕСОРА ИЗ ВРАЊА: Преминуо Боривоје Димић

12. 11. 2021. у 12:20

Култура

0 3

ИН МЕМОРИАМ – ОДЛАЗАК БРАНКА ЂУРКОВИЋА: Умро велики шабачки и српски уметник, професор и диригент

01. 11. 2021. у 18:47

Друштво

1 6

ПРЕМИНУО ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР ДАМЈАНОВИЋ: Изгубио битку са тешком болешћу

27. 10. 2021. у 09:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације