ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Анахронизам и авангарда

Драгана Бошковић

15. 11. 2021. у 14:02

У ГОДИНИ када и Атеље 212, и "Ла Мама" из Њујорка имају више од 65 година, у сећање на две театарске "маме", Миру Траиловић и Елен Стјуарт, америчко-српска продукција "Мој Балкан" Беке Вучо, у сарадњи са "Ла Мамом" и приштинском продукцијом "Ћендра", као и са Атељеом 212 поставља представу "Балкан бордело", на све три сцене.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Анахронизам и авангарда

Новости

На "тлоцрту", мање и на квалитету Есхилове трилогије "Орестија", која говори о смрти Агамемнона, аргивског цара, кога, по повратку из ратног похода на Троју, супруга Клитемнестра убија због његове насилничке природе, и одлази са Егистом, што ће и њу коштати живота од руке сина Ореста, Јетон Незирај је засновао реплику, у којој је свако Агамемнон, крвав и суров, а све се догађа у некој "балканској крчми", која је, обавезно, и куплерај. На овако илустративним премисама, Бљерта Незирај, редитељка, крајње упрошћено, без много аналитике, поставља мотиве "Орестије" као треш оперету, опасно близу укусу гледаоца, неуког племенитости театра. Глумци из све три продукције, београдске, приштинске и њујоршке, на енглеском језику, а и (претераним) гестом, говоре, певају, галаме и протестују против насиља, јер је представа, ваљда, протест против свега наведеног (далека је асоцијација критичара).

Два овдашња уметника, Светозар Цветковић (Егист) и Иван Михаиловић (Ратник, Адвокат), на енглеском језику, артифицијелно, па још и карикатурално, подражавају тон представе, која је сва у спољним средствима, не баш високог квалитета.

Мада је идеја Јетона Незираја у програму представе лепа и тачна (да се сви осећају Тројанцима, нико неће да буде Агамемнон) антиратна порука, анализирати драмским мерилима произвољни хаос на сцени у овој представи је узалудан покушај. Све се, упркос узвишености Есхиловог текста и значајне поруке помирења из Београда, Њујорка и Приштине, своди на Јетонову пошалицу "Срели се Албанац, Србин и Американац..." Изгледа да је, осим представом, сусрет култура, судбина, менталитета и жеље за "театром мунди" резултирао задовољством контакта, као и неоспорно племенитом идејом да се позоришном игром, која је изнад живота, и, свакако, изнад политике, створи паралелни универзум, у ком су мир и суживот могућно окружење за уметнички чин..

У декору Марије Калабић, у костимима Габријеле Бери, у кореографији Ђерђа Превазија, у заједничком (важно је!) подухвату, осим поменута два глумца Атељеа 212, играли су: Они Џонсон, Јуџин де Поџин, Валоа Микенс, Џон Гутјерез, Мати Барбер-Бокелман, Мет Насер и Вероника Коџа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.

09. 12. 2025. у 20:57

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ВОЛОНТЕРА: Снага заједништва и солидарности