ИНТЕРВЈУ Милош Јевтић: Крлежа ме је највише намучио!

ДОАЈЕНУ нашег новинарства и публицистике Милошу Јевтићу (1936) пошло је за пером да објави чак 220 књига интервјуа са истакнутим и врхунским уметницима и научницима, што је несвакидашњи подвиг, за Гинисову књигу рекорда. Његови саговорници - писци, научници, историчари, лекари, музичари, етнолози, библиотекари, слависти - отворили су душе у тим разговорима, казујући о свом животу од ране младости, пријатељима, сведочили о занимљивим догађајима и, разуме се, о својој професији и стваралаштву. Да је заиста реч о српској елити сведочи податак да је међу њима, чак, 100 академика!

Милош Јевтић

Пореклом из ваљевског села Горња Буковица, одрастао у учитељској породици, Јефтић је извесно време радио у тадашњим културно-просветним заједницама Југославије, Србије и Београда, а затим се окренуо новинарству, животном позиву из кога се изнедрила знаменита Колекција књига "Одговори". Нису, наравно, изостала ни признања: Вукова награда, Октобарска награда Београда, Златни беочуг, Награде РТБ и Удружења новинара Србије за животно дело.

* Колико је познато, колекција "Одговори" је јединствена у светским размерама. Како је и када је настала?

- Све је почело 1974. године, када су ме примили у Радио-телевизију Београд... Предложио сам Момчилу Баљку, главном уреднику Другог програма и Милану Вукосу, генералном директору РТБ да ми омогуће да једном недељно, и то у исто време, емитујем радио-портрете познатих југословенских уметника и научника. Дуго смо се договарали. Морао сам да им дам и списак могућих првих саговорника. На списку није био ниједан политичар или привредник. Такође, предложио сам да се ти разговори емитују једном недељно, и то у исто време. Када су прихватили тај предлог, настао је спор око назива емисије. И на крају, сложили смо се да се назове "Гост Другог програма". И у марту 1974. снимљена је прва емисија.

* Ко су били први саговорници?

- Серију је отворио претходни председник САНУ Велибор Глигорић, а следећи саговорници су били - сликар Миодраг Б. Протић, оперски уметник Радмила Бакочевић, атомски физичар Павле Савић, актуелни председник САНУ, вајар Ристо Стијовић, драмски уметник Мира Стипица, песници Душан Матић и Оскар Давичо, архитекта Александар Дероко и композитор Михаило Вукдраговић. Из осталих делова Југославије сам међу првима разговарао са Јуром Каштеланом, Јосипом Видмаром и Блажом Конеским. Те разговоре сам водио до 2003. године, када ми је тадашње руководство предложило да, пошто сам пензионисан, завршим са вођењем разговора. Радијски живот циклуса Гост Другог програма обухвата близу 800 радио-портрета. Пошто је емисија наишла на велики одјек, временом сам почео да разговоре проширујем и од њих правим књиге у сарадњи са аутором. Иначе, мој најстарији саговорник био је сликар Мирко Рачки. Када смо разговор водили 1980. имао је 103 године.

* На основу којих критеријума сте бирали личности са којима ћете водити дијалог?

- У почетку бирао сам оне саговорнике које сам познавао, али и чије су деловање и углед били и познати и признати. Тако исто, о саговорницима сам се договарао са ранијим саговорницима. Рецимо, у избору писаца су ми помагали Велибор Глигорић, мој универзитетски професор и моја Ваљевка Десанка Максимовић. За сликарство Миодраг Протић и Милорад Коларић, за позориште Мира Ступица и Милан Ђоковић, за музику Михаило Вукдраговић и Предраг Милошевић.

* Имате ли неки модел за интервјуе, или су разговоре наметале околности?

- У првим разговорима сам се користио општим знањима о интервјуима... Касније сам, такво је моје уверење, унапређивао драматургију разговора. На првом месту је припрема која подразумева што више сазнања о саговорнику, прво о његовом животном путу, а потом о његовом раду у струци, свеједно да ли се ради о научницима или уметницима. Важно је, потом, стећи и увид у погледе и ставове саговорника о односима у друштву... Последње питање увек је било о будућности. Када саговорницима упутим питања, предложим им да се нађемо пре снимања и да их погледамо, са могућношћу да их допунимо, односно и да нешто изоставимо. Такође, настојао сам да саговорник, када је било могуће, чује разговор пре емитовања.

* Да ли је било личности с којима сте желели а нисте успелн и да направите интервју-књигу?

- Разуме се, дешавало се да нисам успео да разговарам са неким значајним ствараоцима. На првом месту су они који су изненада преминули. Рецимо, Жика Павловић, ког сам знао из студентских година, прихватио је да разговарамо. Припремајући емисију, налазили смо се више пута... Дао сам му и питања. Прихватио их је. И једнога дана - било је то у "Шуматовцу" - обавестио ме је да иде код Горана Милашиновића на нека испитивања и да ћемо у току лета отићи на Дивчибаре, и припремити књигу... Нажалост, Жика Павловић се више није појавио. Било је још таквих примера. Онда, било је и оних који су ми рекли, некада сасвим отворено, да неће или чак не желе да говоре за Радио Београд. То ми се дешавало деведесетих година, и то често, у Загребу.

* С којим сте се саговорником највише намучили док сте радили на интервјуу и књизи?

- Највише ме намучио Мирослав Крлежа. Писао сам му 1975. године неколико пута, али одговора није било. После извесног времена јавио ми се телефоном: "Не могу да прихватим да разговарамо. Нисам ја - творница интервјуа!" Свима сам причао о томе, а једино је реаговао Стипе Шувар, кога сам упознао још док само био студент. Предложио ми је да би било најбоље да најпре направим разговор са Крлежином супругом Белом, врхунском глумицом, што сам и учинио. Разговарали смо у њиховој кући на Гвозду, а када је све било завршено Бела је позвала супруга да заједно преслушају емисију. Била је веома задовољна и успела да наговори Крлежу да прихвати интервју. На то је велики писац упитао: "Да ли би моје одговоре могао да чита неко други?" Збуњено сам одговорио да то није уобичајено, упитао ко би уместо њега читао текст. Одмах је одговорио: "Шербеџија!" Тако је и било. Сваке недеље сам ишао у Загреб, а интервју је емитован у шест недеља, договарали смо се и о књизи, али је све изостало Крлежином смрћу.

* Књига се, ипак, појавила, најпре у Загребу, а затим и у Београду...

- Књигу је објавио загребачки "Љевак" и имала је неколико издања. Касније је објављена код нас у "Службеном гласнику", као 12 књига "Изабраних разговора". За овај подухват заслужни су Слободан Гавриловић и Јелена Триван, као и Петар Арбутина и Мијо Раичевић, који је - зналачки и стрпљиво - припремио и уредио све ове књиге. Успеху овог издања много је допринео и одличан предговор Дарка Танасковића, чију нову књигу разговора "Хоризонти смисла" очекујем почетком наредне године.

* Вашу колекцију објављивало је неколико издавача...

- Најупорнији и најдоследнији били су Мома Митровић, са својим "Партеноном"и Милан Тасић, власник "Београдске књиге". Разуме се, било је и других издавача, а посебну вредност књигама давали су писци предговора. Међу њима су били Милка и Павле Ивић, Владета Јеротић, Бранко В. Радичевић, Јован Ћирилов, Блаже Конески, Јуре Каштелан, Милорад Екмечић...

* Колико још саговорника и књига имате у плану?

- Зависи од снаге, али и од времена. Волео бих да разговарам са владиком Иринејом Буловићем, песницима Милованом Данојлићем и Чарлсом Симићем, академиком Владимиром Костићем, редитељем Емиром Кустурицом, књижевним историчарем Милом Ломпаром, писцима Владимиром Пишталом и Мирком Демићем, и ту застајем, верујући у своје године.

ИЗ ДАНА У ДАН

"НОВОСТИ" читам од првих бројева, а средином шездесетих година сам, на наговор Слободана Глумца, главног и одговорног уредника, неколико месеци писао осврте на културна збивања. Наслов те рубрике је био "Из дана у дан".

ПОРОДИЦА КОЛЕКЦИЈЕ

КАДА су се књиге почеле редовно да објављују, Јевтић је основао Породицу Колекције "Одговори", чији су се чланови старали за живот књига. У њој су сада - Радован Поповић, који је и уредник свих издања, Боро Драшковић, Дарко Танасковић, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Миро Вуксановић, Горан Милашиновић, Милош Јовановић, Лазар Давидовић, Ратко Божовић, Александар Ђуровић, Милан Тасић и Јовица Тркуља и Ранко Стојиловић. Недавно је Породица остала без Радана Џодића и Предрага Пипера.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Друштво

0 2

ЕВРОПА ГА СЛАВИЛА, СРБИЈА ЗАБОРАВИЛА: Чувени критичар и публициста Урош Петровић делом задужио српску књижевност

31. 10. 2021. у 11:15

Култура

0 1

САХРАЊЕН КОСТА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Отишао је новинар и публициста коме се Андрић поверавао, а Превер дао интервју

05. 06. 2021. у 13:55

Друштво

0 6

ЗАБОРАВИЛИ СМО ДА СЕ СМЕЈЕМО: Песник, филозоф, публициста и логичар Радинко Крулановић за "Новости"

04. 04. 2021. у 14:48

Култура

0 6

МУКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Књига интервјуа "Тако сам говорио зарад сутра" професора Срета Танасића

17. 02. 2021. у 12:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације