ДА СЕ САЧУВА НАСЛЕЂЕ ПРЕДАКА: Поповић о документарном ријалити серијалу "Моја дедовина" на РТС 1

ДА са мало пара и много слоге у фамилији за неколико дана може да се обнови стара кућа наслеђена од предака, показује нам тим вредних људи које пратимо, петком, у документарном ријалити серијалу "Моја дедовина" (РТС 1, 20.50), једној од најгледанијих емисија Јавног медијског сервиса Србије.

Фото Бобан Мишић

До сада је снимљено 14 епизода, а у последњих неколико недеља, стигло је око 600 пријава гледалаца који би желели да обнове своје куће, открива за "ТВ новости", аутор Милан Поповић.

- Услов је да свако ко се пријави има неку јаку причу о својим прецима или о томе чему ће служити дедовина после доласка наше екипе. Ми не снимамо емисије о људима којима треба помоћ зато што су на социјалној маргини, већ наш тим, који је формиран од искључиво социјално ангажованих људи, жели да се у друштву нешто догоди, после нечега што смо урадили - истиче аутор популарних серијала "Задња кућа Србија" и "60 најлепших народних песама", који је од своје 20. године у медијима, а уз рад је завршио и Факултет политичких наука.

- Успели смо да пронађемо "жицу" за овај ТВ формат, тако да је емисија врло брзо успела да нађе своју публику и рејтинг нам је преко шест.

Фото Бобан Мишић

Идеја за "Моју дедовину" родила се прошле године, у време короне, када је почела навала за одлазак на село.

- Људи су били спремни да дају 100 евра дневно за најам викендице, само да се склоне из града. Верујем да је огроман број њих зажалио што је дедовину пустио да копни свих тих година или деценија, јер је у сваком нашем селу петина или четвртина кућа у потпуном парлогу. И од тога смо кренули, да бисмо на крају дошли до приче како би изгледало када би се то екранизовало, односно, да неко покуша да исправи грешку коју је себи дозволио са наслеђем предака.

Наш саговорник наглашава да је циљ серијала да покаже гледаоцима како са буџетом од шест просечних плата и са што више вредних руку, може за кратко време да се обнови дедовина.

- Када има довољно људи, потребно је мање новца. Желимо да гледаоци виде да са мало пара и пуно слоге у фамилији стара кућа може да се "подигне из мртвих" за четири дана. И мислим да смо у томе успели и да ће то код гледалаца пробудити емоције да обиђу своје дедовине.

Фото Бобан Мишић

И код Милана су се пробудиле емоције док је снимао "Задњу кућу Србија", јер му је било мучно да гледа како пропадају села у нашој земљи. Зато, како каже, има посебну везу са "Мојом дедовином".

- Ми, Балканци, чувени смо по сналажењу, јуримо по стовариштима, јуримо огласе, јуримо старо, јуримо ново и кад све то, што би рекао наш народ "збуџимо", опет можемо да извучемо неки бенефит за своје имање. И ми гледамо да се са домаћинима тако сналазимо, онако како би то изгледало у реалности. И зато овај серијал личи на документарни ријалити, јер ово није телевизијска, већ животна прича. Најважније нам је да код гледалаца изазовемо осећај да су неке ствари заиста могуће са буџетом од шест просечних плата за четири дана, уз помоћ комплетне родбине.

Поповић нам је открио и неке од прича које нас очекују у наредним емисијама.

- Овог петка видећете како је изгледало обнављање дедовине потомака солунца Јефте Јефтовића, на Гојној Гори изнад Горњег Милановца. Он је носио српски топ на леђима преко целе Албаније, кроз Проклетије до Крфа, и на крају је тај топ завршио у Француској у музеју, као симбол упорности. Његови потомци су са нама обновили дедину спомен-собу и кућу за породичне прославе, крштења, славе... То село зову "село солунаца", зато што се на основној школи налазе табле са сликама ратника који су погинули на Солунском фронту, врло потресан призор, да се најежи човек.

Фото Бобан Мишић

Ту је и прича о девојчици Саши из Краљева, која побеђује карцином, мада су јој лекари рекли да никада неће проходати. Али, она је проходала и велики је борац и невероватно дете. Обновили смо јој мајчину дедовину у Тополи, како би породица била ближа Београду и Новом Саду, због одлазака код лекара. Ту сад имају своју кућу са лепом собом за њу и њену сестру.

Један наш глумац који има аутистичног сина, одлучио је да од своје дедовине направи дневни боравак за децу са аутизмом у Шумадији. Помогли смо му да комплетно среди кућу и на крају је одржана представа за више од сто клинаца са аутизмом. У селу Ђуринац код Свилајнца, снимили смо емисију са једним од најбољих младих песника Балкана, Стефаном Лазаревићем, затим, епизоду о докторки Јовани Томић, самохраној мајци, која се запослила у амбуланти у селу Рудно у Националном парку Голија, којој смо обновили дедовину за њеног двогодишњег сина. Видећете и епизоду о винској кући која је издржавала генерације у Жупи, па кућу потомака првог рудара на планини Рудник, који је ту дошао пре два и по века...

Сазнали смо и да се Миланова дедовина налази у Михајловцу код Смедерева, али причу о њој нећете видети у серијалу. Пре осам година, Поповић је тамо организовао мобу са колегама, како би свом деди који данас има 85 година показао да њих седморица, са 700 евра, за пет дана могу да среде један спрат у кући и малу кућу, помере ограду, засаде траву и промене изглед домаћинства. Обећање су испунили, а деда се, прича нам Милан уз осмех, и буквално крстио, када је видео шта су све урадили за кратко време.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације