СВЕТОЈ ПЕТКИ НА ДАР: Два Тителбахова цртежа из 1890. доспела у манастир у Петковици
УОЧИ данашње славе и великог православног празника, Манастир Света Петка у Петковици код Шапца добио је вредан дар: два уметничка дела на којима је приказан овај храм из 19. века, чији је аутор познати српски сликар и ликовни педагог Владислав Тителбах (1847-1925).
Фото Приватна архива
Из своје породичне заоставштине, цртеже у тушу (имају својства културног добра, према сертификатима Николе Кусовца), игуманији и сестринству, 22. октобра, поклонио је Београђанин, инжењер телекомуникација мр Велимир Бата Жугић.
Тителбахови цртежи са мотивима манастира настали су 1890, само три године након што је изграђена данашња црква, на месту, где је била задужбина српског краља Драгутина из 14. века. Овај данас женски манастир се, иначе, први пут помиње у изворима из 1561. године.
Фото Приватна архива
- Цртежи су у мојој породици чувани деценијама са посебном љубављу и веровањем да ће велика светитељка помоћи свима онима којима је потребна помоћ - каже Велимир Бата Жугић.
- Као млад човек често сам замишљао да шетам у манастирској порти са жељом да уђем у цркву и да се помолим. И тако је то било годинама. Увек је постојала и жеља да се цртежи дарују тамо где су и настали.
То се, како прича, није десило све до недавно, када су сећање на родитељску љубав и посвећеност уметности покренули ову донацију према манастиру у Петковици. Тај лични понос и срећа даривања ће му, као и радост сестринства, остати у трајној успомени:
- Ове уметничке слике имају и историјски значај, јер је то документ о изградњи манастирске цркве, али и прича о једном прошлом времену - објашњава Жугић, уз захваланост Епархији шабачкој на сарадњи и организацији примопредаје, као и игуманији, сестринству и оцу Серафиму, на изузетном гостопримству.
Сестринство манастира Света Петка у Петковици, Фото Фотомаркони
Велимир Бата Жугић, Фото Приватна архива
На племенитом делу, Жугићу се захвалила Зорица Марковић, из Завода за заштиту споменика у Ваљеву, која и сама изучава везу ове светиње са Тителбахом, али и краљицом Наталијом Обреновић:
- Оно што нас чини као народ је наша прошлост, а наша дела у садашњости стварају будућност - истиче ова историчарка уметности.
- Сведочанство о једном времену, једном манастиру, једном сликару, једној краљици и једном дародавцу, све је сада повезано, спојено једном нити која је створила целину.
Чувар народног стваралаштва
РОЂЕН у околини Прага, у чешкој породици, Тителбах који је касније примио православље, нашем народу оставио је велики број скица, цртежа, графика, акварела, слика, сценографија и нацрта за позоришне костиме. Учествовао је 1889. у Паризу на изложби поводом века Француске револуције, где је и награђен сребрном медаљом за рад "Културно-историјске слике српског народа", који је обухватио сто акварела. Објавио је и две свеске са мотивима српског веза. Уз то био је и гимназијски професор, математике и нацртне геометрије у Новом Саду и Београду, редовни члан Одбора за уметност Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.
Препоручујемо
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)