Култура

МЕНУЕТ У ШЕЈТАНОВИМ ПАПУЧАМА: Роман Милкице Милетић о животу који је доскочио историји

Д.Б.М.

26. 10. 2021. у 19:39

МЕНУЕТ је плес који се игра(о) без додиривања плесача. Том плесу сличан је роман "Менует у шејтановим папучама" Милкице Милетић, која нас у својој уводној напомени, цитирајући Хакслија, опомиње да нас историја ничему није научила, јер "карактери и нарави чине ткање портрета вароши".

На историјској таписерији, барокни Чачак блиста као брош. Атмосфера вечите подељености плодно је тле на којем цветају ухођења и шпијунирања и нижу се тајанствена убиства. У вароши подељеној између Турске и Аустроугарске, дочекује нас галерија необичних ликова, међу којима је и пуковник Нојберг,одбегли младожења, кога сустиже његова раскошна невеста фрау Елиза,доносећи му у знак помирења клавсен, тадашње чудо модерне Европе.

Преко границе, на турској страни, Мустафа-паша, ухода и убица, зури у Чачак, не престајући да сања како да га поново освоји... Као што су две царевине, турска и аустријска, пар у овом менуету, тако су његови плесачи и историја и интимни микрокосмос појединца. У овом менуету учествују још и документа, мапе и непорециви исходи времена, као један, те сви остали зачини живота: митови, врлине и слабости, снови и пожртвовања, оданост и љубав, али и склоност ка непочинствима, као други плесач.

У граду подељеном, али упркос томе целовитом, у којем живот проналази безброј начина да доскочи историји, дешавају се и многе љубави, описане са снажном и изненађујуће аутентичном драмском и поетском изузетношћу, а његово сазвежђе сачињавају сви простори од потлеуше усмрћеног скелеџије, преко харема и женских спаваћих соба, гробља, мирисних, уцветалих обала Мораве, до богатих кочија и отете куће из које одјекује музика с клавсена...