КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Потрага за домом

РОМАН Ота Хорвата "Ноћна пројекција", који је објављен у новосадској "Академској књизи" 2021. године, пример је како се сведено, с мером, високоуметнички, могу преиспитивати породична и друштвено-политичка историја, као и биће родног града.

Фото: Приватна архива

Све што се преиспитује знатно је већи багаж од једног ранца с којим јунак приповедач из Фиренце долази у тај град, већи од стечене грбе његовог оца и знатно већи од депоније која га дочекује на путу до Новог Сада. Све наведено функционално указује на место јунака које сам покушава да дефинише кратким (петодневним) боравком у граду који му је, заправо, увек изазивао нелагоду, а у којем се, сада коначно, суочава са хендикепима свих чланова своје породице, са другачијости сваког од њих, са скривеношћу и прећутаношћу личних историја које готово све имају дупло дно, о којима се, наравно, одувек ћутало.

У том кратком и циљаном јунаковом боравку у којем би требало да се успостави одређени ред и узорци повежу са последицама, уочи некаква законитост у посве личној причи, истовремено се, на основу сагледавања одређених удеса и њихових одјека, као и актуелне атмосфере, показује наличје историје - рат као велико зло, новосадска рација, проглашавање народних непријатеља и њихово стрељање по кратком поступку, без суђења. Тек неки од тих догађаја, који су и те како утицали на судбине припадника његове породице, и не само на њихове, представљени су у роману ефектно, на основу визуелних, звуковних и других утисака јунака приповедача сликара.

Његово биће, заувек дечачки осетљиво, бележи осењеност појединих простора за које су везани увек трауматични догађаји који су на њега као дечака остављали изузетан утисак и заправо производили известан вид трауме. Оживљавајући сећања, посматрајући изнова та места, враћају му се слике дедине суровости, како је вешао у гаражи своје љубимце, псе, када би се приближили старости, као и дедин наум да и сам у старости, по бакиној смрти, на истом месту, на исти начин изврши суицид.

Но, то је тек сегмент сложене приче о људским страховима, хендикепима и комплексима.

Више од тога на јунака приповедача су утицали извитоперени односи родитеља, његов однос са њима, поготову са оцем, такође уметником, музичарем, очев тајни живот забележен на фотографијама оргија у којима је учествовао, његово трајно незадовољство сином који није талентован за музику.

Фото Промо

Осим засенчених места, ту су и друге боје, на пример бројних маминих ципела које јој представљају фетиш, а које не може да носи због једне краће ноге. Ту је и плава боја њене кесе за сузе, која непрестано непријатно шушти. На неколико места у роману, сусрећемо се са изразито сугестивним сликама ђубришта и пацова који по њима колају, као и увек непријатне мирисе који потичу од људи - пијаног оца који исповраћан хрче, но баш такав, непријатан мирис, осећамо и на крају романа, а који је у вези са оживљавањем догађаја из јунакове младости и покушајем њиховог обнављања, а који представља известан епилог целе приче.

Те приповедачке одсеке карактеришу гротеска и натурализам, а казују нам о чињеници да се можемо суочити с неким догађајима из прошлости, као и са местима с којих смо у свет пошли, можда подсвесно и побегли, да их можемо истражити, да можемо склопити мозаик, али да све то, заправо, служи томе да утврдимо где више стварно не припадамо, а где нам стварно више није дом, а где јесте.

Он је, казали бисмо након читања овог романа, ипак тамо где су боје, мириси и звукови израз мира и хармоније. Он је тамо где се прошлост, коначно, може уредно спаковати у фиоку - која нема никакво дупло дно.

Без патоса, жала и беса - у повратку Фиренци и себи - јунак приповедач показао нам је какве су и које су моћи уметности - једне од бољих човекових тековина.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Завичај којег више нема

19. 10. 2021. у 15:46

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Свест о најстрашнијем злочину

12. 10. 2021. у 15:46

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Смели приповедач

28. 09. 2021. у 15:31

Култура

0 3

"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара

09. 01. 2026. у 13:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације