Култура

ТАМНА СТРАНА ЉУДСКЕ ПРИРОДЕ: Паралелно са ретроспективом у МСУ, цртежи Владимира Величковића (1935-2019) у галерији "Рима"

М. КРАЉ

22. 10. 2021. у 16:57

ЦРТЕЖ је имао темељну улогу у свим трансформацијама кроз које је пролазио модел слике Владимира Величковића (1935-2019), сматрају у Галерији "Рима", па је тако логична "паралела" великој ретроспективи отвореној у Музеју савремене уметности на Ушћу, управо изложба цртежа српског и француског академика, која ће бити отворена вечерас од 19 часова, у њиховом београдском простору, у Париској улици.

ТАМНА СТРАНА ЉУДСКЕ ПРИРОДЕ: Паралелно са ретроспективом у МСУ, цртежи Владимира Величковића (1935-2019) у галерији Рима

Цртачком опусу овог аутора Галерија "Рима", у последњој деценији, посветила је и шестотомну монографију "Величковић - цртежи 1955-2019", покренуту за његовог живота. За изложбу, пету по реду коју ова галерија посвећује великом уметнику и његовим делима, изабрани су радови настали у веома значајном периоду његовог стваралаштва, између 1959. и 1971. године (укључујући и један цртеж с почетка осамдесетих година). Неки од њих први пут ће бити јавно представљени.

Тако ће бити заступљени радови из периода када је наступао са групом Медиала, на прелазу између шесте и седме деценије 20. века, који су обележени призорима кошмара и унутрашњих траума, представама болесних и убијених, мрачним и мемљивим амбијентима.

На њима се запажа интересовање за људску и животињску анатомију, као и тражење узора у делима великих мајстора из музејске прошлости. Ту су и цртежи из времена када је боравио у Мајсторској радионици Крста Хегедушића у Загребу.

Међу репрезентативним радовима који ће моћи да се виде у "Рими" су "Железничар" (1959) и "Утопљеник" (1962), пандани истоименим сликама, затим "Распорени цвет" и "Фигура", излагани на Бијеналу у Сао Паулу 1963, као и "Слепи миш" са Париског бијенала 1965.

- Подстакнут стипендијом са Париског бијенала, Величковић од 1966. године живи у Паризу где се чвршће интегрише у тамошња уметничка збивања - подсећа у каталогу Невена Мартиновић, историчарка уметности и кустоскиња "Риме", анализирајући преломну деценију у раду уметника.

Рани тумачи Величковићевог дела проналазили су извориште његове иконографије у специфичном избору историјских узора - од Дирера до Гоје, Ел Грека до "плавог" Пикаса, као и у његовим детињим сећањима на потресне призоре из Другог светског рата, примећује Мартиновићева.

- Не напуштајући свест о томе да су сећања на призоре из детињства морала оставити трага у њему, макар као прва спознаја о постојању застрашујуће стране људске егзистенције и природе, Величковић је у својим сликама с почетка шездесетих година успео да превазиђе наратив унутрашњих демона и кошмарних сценографија и да свој поглед окрене друштвеној реалности тренутка у коме ствара... Кроз грозничави рад једнако у цртежу и слици, Величковић је током седме деценије пронашао тај аутентични модел слике којим је заслужио позицију и признање међу представницима савремених тенденција у европском сликарству - каже кустоскиња "Риме".

Импозантан опус

ФОКУС ове изложбе одсноси се на шездесете године 20. века као преломне, из којих ће у наредним декадама израсти импозантни опус и међународна каријера:

- Талентом и опсесивном посвећеношћу, строгом радном етиком и великим амбицијама, Величковић је већ у овој деценији створио дело чија је вредност препозната и потврђена наградама на најзначајнијим смотрама на београдској и југословенској ликовној сцени - истичу у "Рими".

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

Друштво

0 16

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

Репортаже

0 20

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

Познати

0 0

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

НАГРАДА "СТЕВАН ТОТОРОВИЋ" ЗА МИРЈАНА МИЛОВАНОВИЋ: На "Погледима 2024" похваљени Верољуб Наумовић, Данило Пауновић и Марија Аранђеловић

НА годишњој смотри радова истакнутих младих уметника Србије, "Погледи 2024", која је синоћ традиционално отворена у Галерији `73, други пут је додељена награда "Стеван Тодоровић".

19. 04. 2024. у 10:00