ХОРИЗОНТИ ВЕЛИЧКОВИЋА: Ретроспективна изложба нашег великог сликара јуче отворена у Музеју савремене уметности
РЕТРОСПЕКТИВНА изложба чувеног сликара Владимира Величковића "Фигура као израз егзистенције" отворена је јуче у Музеју савремене уметности, у Београду.
Фото В. Данилов
Ауторке поставке су музејске саветнице Светлана Митић и Жаклина Ратковић.
Отварајући изложбу, министарка културе и информисања Маја Гојковић је подсетила да је Величковић био и српски и француски сликар који никада није прекидао везе са Србијом и некадашњом Југославијом. Указала је и да је био први Србин - члан француске Академије лепих уметности, као и да је срећна што је министарство на чијем је челу од почетка укључено у организацију те велике изложбе.
Изложба, како истичу у МСУ, није хронолошки конципирана, већ прати одређене проблемско-тематске сегменте у уметниковом раду. Кроз десет одвојених целина, које су дефинисане као "Младост", "Распећа", "Тело у покрету", "Места", "Губилишта", "Главе", "Порекло", "Животиње", "Ништавило" и "Без имена", постиже се увид у сложеност Величковићевог опуса.
- Пратимо његов рад од најранијих цртежа и слика, насталих у београдском периоду, када ради оскудне просторе, укочене, статичне атмосфере, преко барокне узвитланости наглашеног покрета у циклусу "Страшила", потом фигура у различитим фазама трчања или пада инспирисаних Мејбриџовим историјским експериментима са фотографијом, па узаврелих френетичних глава оратора или испражњених, пустих простора губилишта, све до последњих призора спаљене земље и пејзажа, чија се линија хоризонта губи у измаглици дима и магле - наводе у МСУ.
Фото МСУ
Изложба је приређена на свих пет нивоа Музеја и обухвата више од сто радова, међу којима и тринаест из збирки МСУ, сакупљених између 1962. и 2019. Осим тога заступљена су и дела из других музеја и галерија, као што су: Национални музеј модерне уметности - Центар Помпиду (Париз), Centre national des arts plastiques (Париз), Музеј сувремене умјетности (Загреб), Модерна галерија (Љубљана), Музејот на современата уметност (Скопље), Умјетничка галерија (Дубровник), Народни музеј у Београду, Музеј Зептер, Музеј града Београда, Историјски музеј Србије, Уметничка збирка САНУ...
Министарка Маја Гојковић на отварању изложбе, Фото МКИ
У МСУ истичу да је Величковић (1935-2019) јединствена стваралачка фигура, која истовремено припада српској, југословенској, француској у европској култури. Дипломирао је 1960. на Архитектонском факултету, у Београду. Био је сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића (1962-1963) у Загребу, а од 1963. излаже самостално и на колективним изложбама. Од 1966. године живи и ради у Паризу. Добитник је бројних значајних награда у земљи и свету. Био је члан САНУ, Француске академије и Македонске академије наука и уметности. Одликован је највишим француским признањем у области културе и уметности Commandeur dans l'Ordre des Arts et des Lettres и Орденом Легије части.
Породична архива
ПОСЕБНУ целину представљају фотографије и писма из породичне архиве уметника.
Изложбу прате и документарни филмови и видео-прилози, а поставка ће бити отворена до 21. фебруара.
Препоручујемо
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)