ХОРИЗОНТИ ВЕЛИЧКОВИЋА: Ретроспективна изложба нашег великог сликара јуче отворена у Музеју савремене уметности

В. Ц. С.

21. 10. 2021. у 07:20

РЕТРОСПЕКТИВНА изложба чувеног сликара Владимира Величковића "Фигура као израз егзистенције" отворена је јуче у Музеју савремене уметности, у Београду.

ХОРИЗОНТИ ВЕЛИЧКОВИЋА: Ретроспективна изложба нашег великог сликара јуче отворена у Музеју савремене уметности

Фото В. Данилов

Ауторке поставке су музејске саветнице Светлана Митић и Жаклина Ратковић.

Отварајући изложбу, министарка културе и информисања Маја Гојковић је подсетила да је Величковић био и српски и француски сликар који никада није прекидао везе са Србијом и некадашњом Југославијом. Указала је и да је био први Србин - члан француске Академије лепих уметности, као и да је срећна што је министарство на чијем је челу од почетка укључено у организацију те велике изложбе.

Изложба, како истичу у МСУ, није хронолошки конципирана, већ прати одређене проблемско-тематске сегменте у уметниковом раду. Кроз десет одвојених целина, које су дефинисане као "Младост", "Распећа", "Тело у покрету", "Места", "Губилишта", "Главе", "Порекло", "Животиње", "Ништавило" и "Без имена", постиже се увид у сложеност Величковићевог опуса.

- Пратимо његов рад од најранијих цртежа и слика, насталих у београдском периоду, када ради оскудне просторе, укочене, статичне атмосфере, преко барокне узвитланости наглашеног покрета у циклусу "Страшила", потом фигура у различитим фазама трчања или пада инспирисаних Мејбриџовим историјским експериментима са фотографијом, па узаврелих френетичних глава оратора или испражњених, пустих простора губилишта, све до последњих призора спаљене земље и пејзажа, чија се линија хоризонта губи у измаглици дима и магле - наводе у МСУ.

Фото МСУ

Изложба је приређена на свих пет нивоа Музеја и обухвата више од сто радова, међу којима и тринаест из збирки МСУ, сакупљених између 1962. и 2019. Осим тога заступљена су и дела из других музеја и галерија, као што су: Национални музеј модерне уметности - Центар Помпиду (Париз), Centre national des arts plastiques (Париз), Музеј сувремене умјетности (Загреб), Модерна галерија (Љубљана), Музејот на современата уметност (Скопље), Умјетничка галерија (Дубровник), Народни музеј у Београду, Музеј Зептер, Музеј града Београда, Историјски музеј Србије, Уметничка збирка САНУ...

Министарка Маја Гојковић на отварању изложбе, Фото МКИ

У МСУ истичу да је Величковић (1935-2019) јединствена стваралачка фигура, која истовремено припада српској, југословенској, француској у европској култури. Дипломирао је 1960. на Архитектонском факултету, у Београду. Био је сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића (1962-1963) у Загребу, а од 1963. излаже самостално и на колективним изложбама. Од 1966. године живи и ради у Паризу. Добитник је бројних значајних награда у земљи и свету. Био је члан САНУ, Француске академије и Македонске академије наука и уметности. Одликован је највишим француским признањем у области културе и уметности Commandeur dans l'Ordre des Arts et des Lettres и Орденом Легије части.

Породична архива

ПОСЕБНУ целину представљају фотографије и писма из породичне архиве уметника.

Изложбу прате и документарни филмови и видео-прилози, а поставка ће бити отворена до 21. фебруара.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)