БИО ЈЕ ПЕСНИК ЗАГОНЕТНИХ СТИХОВА: Одржан научни скуп "Поетички концепти Милутина Петровића" у СКД

Д. Богутовић

18. 10. 2021. у 13:21

БИО је човек институција и песник и уредник и оснивач песничких и књижевних часописа и друштава.

БИО ЈЕ ПЕСНИК ЗАГОНЕТНИХ СТИХОВА: Одржан научни скуп Поетички концепти Милутина Петровића у СКД

Фото Приватна архива

Једна од оних величина које својим тихим и упорним радом остављају дубоке трагове не само свог песничког опуса већ и целе песничке генерације којој је припадао. Ово је истакла др Светлана Шеатовић, на научном скупу "Поетички концепти Милутина Петровића" који су организовали Институт за књижевност и Српско књижевно друштво, поводом 80 година од рођења песника и пола века од објављивања прве збирке.

Напомињући да лик и дело Милутина Петровића (1941-2020) призивају Борислава Радовића, блиског пријатеља и поетички сродног песника, Шеатовићева је рекла:

- Његова поезија је увек деловала као фрагментарна, елиптична и херметична, а истински дубока и слојевита. То је поезија која је била стално на ивици говора и ћутања бежећи од реторике и буке. Петровићева поезија је поезија заумности, самозатајености коју свако мора да ослушкује и наслућује, а најближа је у појединим фазама Момчилу Настасијевићу.

Поетски опус овог песника одаје утисак доследног испуњења захтева песничке рационалности, односно бескомпромисног подвргавања унапред изабраном поетичком концепту, рекао је др Михајло Пантић, и додао:

- Био је песник који се непрестано суочавао са питањем немоћи језика да нам саопшти несаопштивост. Он је песник који је стање перманентног језичког експеримента, и више него строге селекције речи која тежи осамостаљењу јер једва да остаје у лабавој вези са другим речима из поља песме, претворио у врло стабилан, препознатљив простор стварања. Његова поезија значајно је утицала на касније генерације српских песника.

Откако је пре пола века прочитао знамениту Петровићеву песничку књигу "Глава на пању", поезија овог аутора је за Васу Павковића била привлачна загонетка.

- Та њена загонетна привлачност је и била узрок да више пута пишем о њој, али и да је континуирано читам, увек испочетка, и да је пратим у њеним реинкарнацијама односно новим песничким књигама - рекао је Павковић.

- Тако је било док се Милутин Петровић оглашавао стиховима, појављивао у јавности, на овај или онај начин. Увек дискретно и са стране. Никад претенциозно и надмено. Никад куртоазно и неодмерено. Готово увек у црном, уз неколико шкртих, присних речи и са осмехом који је био одговор на најразличитије изазове, како у уметности тако и у реалности. Свака његова песничка књига била је пројекат, јединствена визија високо организоване форме (књиге) и при томе је свака његова песма, више или мање, често и чудесно и невероватно, била семантички и смисаоно загонетан текст.

Верујући да је поезија у својој основи затамњени говор, Петровић је сажимао, сводио песнички говор на мале језгровитости, а стихове редуковао на усамљене рећи, истакао је Гојко Божовић и закључио:

- Од "Промене" до "Избора" (2007), књиге у којој се у ригорозном ауторском избору предочава ова песничка авантура у шездесетак песама из седам песничких књига, Петровић је радикални модерниста који се у песничком говору непрестано приближава ћутању.

Фото Приватна архива

Уредници скупа др Бојан Чолак и др Марко Аврамовић поменули су да се истраживања модерне српске поезије на Институту за књижевност врше већ 30 година, и да је њима обухваћен низ најзначајнијих модерних српских песника, али и у њих укључен велики број најзапаженијих проучавалаца наше лирике.

Радикална одрицања

У ИЗЛАГАЊУ проф. др Александар Јерков подсетио је на песничке изборе које је правио Милутин Петровић, и истакао да је по среди једно од најрадикалнијих одрицања од сопствених раних стихова. Проф. др Татјана Росић је скренула пажњу и на могућу политичност и друштвену провокативност стихова Милутина Петровића, што се у тумачењима стихова овог аутора најчешће превиђа.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)