ПИОНИРИ СРПСКОГ ГРАФИЧКОГ ДИЗАЈНА: "Три међуратна плакатера" у Музеју примењене уметности
ОД средине седамдесетих, до средине осамдесетих година прошлог века у београдски Музеј примењене уметности доспеле су, путем откупа или поклона, заоставштине Душана Јанковића (1894-1950), Милоша Бабића (1904-1968) и Михаила С. Петрова (1902-1983), а какав је значај ових свестраних уметника за историју графичког дизајна у Србији, управо показује изложба "Три међуратна плакатера" отворена прошле недеље на Топличином венцу.
На изложби, чији је кустос Бојана Поповић, музејска саветница МПУ, из колекције ове институције представљено је око шездест нацрта за плакате, као и неки од њихових одштампаних примерака, а чији су аутори Јанковић, Бабић и Петров. Груписани су по темама - изложбени, спортски, ангажовани, филмски и комерцијални. Без обзира на то што сваки од ових стваралаца није заступљен посебним одељком, на поставци су уочљиве њихове ауторске особености, али и оно што им је заједничко.
Видљив је и дух епохе, а за графички дизајн у периоду између два светска рата карактеристично је широко поље деловања, од опремања и илустровања различитих публикација, преко обликовања слова, логотипа, знакова, повеља, диплома, честитки, позивница, поштанских марки, новца, хартија од вредности, меморандума, амбалаже, огласа, плаката... Пратећи глобалне токове после Великог рата, тежња ка модеризацији била је присутна у свим областима друштва, па и у уметности и графичком дизајну. Али, за разлику од иностраног, српски графички дизајн тог времена недовољно је познат и истражен, најпре због тога што је врло мало тога сачувано.
Почетком двадесетих година 20. века, у Београду су професионални графички дизајнери радили као сарадници рекламних агенција, а опус и имена већине њих до данас су остали непознати.
- "Случај" Милоша Бабића представља изузетак, захваљујући томе што је он, имајући свест о њиховом значају, сачувао своја најважнија остварења упркос ратним разарањима и личним невољама - пише, између осталог, у материјалу који прати ову изложбу.
- Међу њима је највише плаката, који су, уз новински оглас, били најважнији медиј графичких тржишних комуникација. Угледни вајари, сликари и графичари, попут Сретена Стојановића, Ђорђа Андрејевића Куна и Иве Шеремета, такође, су их повремно изводили, најчешће оне намењене културним садржајима.
Плакат је, међутим, за Душана Јанковића и Михаила С. Петрова, био равноправна ликовна дисциплина, уз све друге којима су се успешно бавили:
- У својим најбољим издањима, њихова плакатерска решења, као и Бабићева, представљају врхунце пионирске фазе овог медијума у нашој средини. По својим ликовним дометима, иконографији и стилским карактеристикама, они, такође, припадају и корпусу квалитетног европског међуратног плаката. Јанковић, Петров и Бабић су говорили истим стваралачким језиком као њихове колеге у Паризу, Лондону, Берлину, Бечу, Будимпешти, Кракову..., било да су користили интернационалне вокабуларе ар декоа или дерадикализованих авангардних уметничких праваца - тих стубова графичког дизајна 20. века.
Изложба ће бити отворена до 30. октобра.
"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!
УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.
25. 04. 2024. у 18:08
ЗЕЛЕНСКИ ТРАЖИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ? Украјински председник покушава да увуче НАТО диретно у рат са Русијом (ВИДЕО)
У АПЕЛУ западним савезницима, украјински председник Владимир Зеленски позвао је на снажан став, сличан оном у Израелу и околном региону.
25. 04. 2024. у 18:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Коментари (0)