ИНТЕРВЈУ Предраг Гага Антонијевић: Бунар постаје симбол целога друштва

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

26. 09. 2021. у 15:46

ПОНЕКАД закамуфлиран панама шеширом, свестан да му добро стоји јер га чини холивудским филмаџијом, са томпусом у руци, у сваку причу у коју се "упетљао" уденуо је бар нит нашег поднебља - кап весеља или горку сузу.

ИНТЕРВЈУ Предраг Гага Антонијевић: Бунар постаје симбол целога друштва

Фото П. Милошевић

Предраг Гага Антонијевић (1959) дебитовао је као сценариста и редитељ у 24. години са филмом "О покојнику све најлепше", који је 1984. приказан на Венецијанском фестивалу. Режирао је и филм и серију "Балкан експрес 2", а захваљујући филму "Мала", почетком 90-их одлази у САД.

Најпознатији и први филм који је снимио у Америци је "Спаситељ", о рату у БиХ, у продукцији Оливера Стоуна, са Денисом Квејдом и Наташом Нинковић у главним улогама. У Србију се вратио после 25 година и то као аутор и редитељ серије "Убице мог оца", која је на домаћу телевизију донела крими жанр.

Од јуна ове године, четири сезоне ове популарне серије доступне су на стриминг платформи "Амазон прајм" у Америци, Уједињеном Краљевству, Немачкој и Јапану. Уследио је филм "Заспанка за војнике", настао по "Српској трилогији" Стевана Јаковљевића (сценарио са Наташом Дракулић) и прича о Великом рату, а потом можда и најтежа сага, "Дара из Јасеновца", о девојчици која успева да сачува свој и живот свог малог брата Будa у најокрутнијем логору на Балкану. Као продуцент и редитељ, Антонијевић је заслужан и за "Државног службеника", а као сценариста за серију "Певачица", коју тренутно гледамо на Суперстар ТВ и Пинку.

- Већ месец дана снимамо трећу сезону "Државног службеника" која ће заиста бити изузетно узбудљива, јер се дешава за време ковида. Сад снимамо део у Турској, што нам је дало идеју да наставимо сарадњу са страним партнерима и добар део серије ћемо вероватно снимати тамо. Серија је таква да то дозвољава јер су и стране државе умешане... Има доста перипетија око борбе против вируса и овде се прелама сукоб Кинеза, Американаца и других сила. Биће врло занимљиво. Могу да откријем, јер је у иностранству пуштена агенцијска вест, да је "Глобо", највећа стриминг платформа у Јужној Америци, откупио обе сезоне "Државног службеника" за приказивање. Мало смо ми гледали њихове сапунице, а сад ће они да гледају наше акционе серије. То је изузетан успех, и баш сам поносан. "Службеник", као и "Убице" које су на "Амазон прајму", рађен је по америчком визуелном стандарду, а истовремено је ту и америчка нарација. Где год се, дакле, у свету гледају те серије, без обзира на то што имају локалну боју и фолклор, разумљиве су свакоме - прича Антонијевић за "ТВ новости".

* Види се и у "Певачици" уплетеност наших прича, веровања, магије...

- Одличне су реакције и то ће бити врло занимљива серија. Много је комплекснија него што публика у старту може да помисли. Како се прича буде развијала, видеће се да ту има штошта. Важно је да нарација буде разумљива и да не напушта позитивне шаблоне које налажу светски стандарди, али и да буде обојена локалним укусом. У овом случају то су магови, врачаре... Сви, пре или касније, мушко или женско, траже помоћ од њих, тако да серијом покушавамо да одговоримо и тој српској навици.

* Поред треће сезоне "Службеника", од недавно је почело и снимање нове серије "Бунар". Каква је ово прича?

- Снима се у Парцанима, код Раље, на једном имању. Писано је за такву географију и сценографију, па смо веома задовољни локацијом. Серија је мало другачија врста "зена", жанровски искорак. Писали су Игор Ђорђевић и Наташа Дракулић, а Маша Нешковић режира. То је "Озарк" са елементима надреалног. Слика једног села, не онаквог како смо навикли да се село третира у серијама, него савременог, па и реалистичнијег села, иако је прича дигнута до екстрема у смислу стила. Врло је тешка и глумачки и стилски, али верујем да ће испасти веома добро и да ће публика заиста уживати.

Фото Б. Миловановић

* Игор Ђорђевић није само писац него игра и главну улогу. Кога још можемо очекивати?

- Игор је дошао код мене са идејом која се одмах примила. Прошло је тек мало преко године од идеје до реализације, што је сјајно. Он тумачи Радомира, професора који је имао аферу са ученицом. Радомир бежи у своје село, у коме дуго није био, да пронађе ђавола у себи и да га убије; да разреши ту борбу добра и зла, која се води у сваком човеку. У селу га, међутим, чекају многа изненађења, која ће причу окренути наглавачке, а њему дати шансу да победи ђавола. Наравно, питање је да ли ће му то поћи за руком. Препуно је обрта и чудног хумора. У подели су и Наташа Нинковић, Милица Јаневски, Никола Коља Пејаковић, Ненад Окановић, Милош Самолов, Љубомир Бандовић, Зоран Цвијановић, Марко Јанкетић, као и сјајан кастинг млађих, талентованих глумаца...

* Зашто баш "Бунар"? Шта је његова улога у серији?

- Бунар је у тој причи окосница свега. Суша је, водовод је покварен, воде у селу нема, и сви долазе код тог нашег професора Радомира, јер он има бунар са пијаћом водом. Цело село утољује своју жеђ. Испоставиће се да је то не само у директном смислу, већ и метафоричном. Бунар постаје симбол целога друштва у коме живи.

* Најавили сте и да ће "Дара из Јасеновца" добити епилог у виду ТВ серије, која ће се бавити и периодом "Олује". Шта је са тим плановима?

- Размишљао сам о "Олуји", али сам одустао. "Олуја" би на ову "Дару", која почиње збегом, била збег на збег. Средином октобра, требало би да радимо отварање серије "Дара из Јасеновца", сусрет Даре и Буда педесет година касније. Љуба Бандовић ће играти малог Буду, а Мирјана Карановић ће играти Дару. Веома сам узбуђен што ћу то режирати, сценарио је одличан, а њих двоје су генијални глумци. Радио сам са обома раније, и знам да је ту небо граница. Биће то сјајно отварање којим ће се заокружити тај циклус. Знамо да су нека деца преживела, али и да су браћа и сестре били раздвојени, послати по хрватским кућама, покатоличени... Многи од њих се више никад нису срели, иако су преживели. Неки јесу, установили су ко су и одакле су, а неки се траже до данашњег дана. Зато ми је важно да се циклус затвори, да њих двоје на крају одлазе, али не знамо која им је судбина... Зато сам узбуђен.

* Бојите ли се да ће филм бити разводњен у тих неколико епизода?

- Неће бити разводњено. Већ смо све припремили. Имамо петнаестак минута филма које нисмо показали плус ова уводна епизода. То ће бити четири веома интензивне и драматичне епизоде, тако да верујем да ће одјек бити велики. План је да идемо за Божић идуће године, на РТС.

* Јесте ли имали на уму да "Заспанком" или "Даром" поучите млађе?

- Превасходно је било намењено људима у младим тинејџерским годинама, када су спремни и зрели да чују те страшне приче. Највећи утицај који је филм "Дара из Јасеновца" направио је да је ту тему вратио међу децу и омладину. Они су сада, после филма, потрешени емоцијом, можда по први пут, почели да "гуглају" шта је то Јасеновац. Има много коментара да им то није било ни у периферији сазнања или интересовања. Филм је то директно, зато што је емотивно снажан, у њима пробудио, и онда су кренули да се баве тиме. Та деца ће васпитати своју децу да се то не заборави. Важно је да се јасеновачко сећање на новомученике одржи у нашем народу, да се негује, и да се памти. Прва порука коју себи морамо да дамо је да се то више никад не понови. Да ми никад не дозволимо да се такво нешто понови.

* Да ли има нешто што сте много желели да урадите, али још нисте?

- Надам се да ћу радити "Јаничара" јер ми је тај сценарио изузетно драг и битан. Сад можда има и пуних 25 година откако сам почео да га пишем. Још чекам Кристијана Бејла и надам се да ће ми дати термин, јер рекао је да хоће. Он ми је важан зато што је главна улога врло тешка и комплексна, а он изузетан глумац. Такође, финансирање филма тог габарита захтева неко велико име јер је у противном тешко обезбедити средства. Ускоро, када одем у Америку, видећемо када ћемо радити. Можда и догодине, али зависи од тога када Бејл може. Он ће играти тог јаничара, пашу који се враћа у место одакле потиче да угуши побуну својих Срба. Ту се сусреће са дилемом прошли и садашњи живот, претходна и тренутна религија и, уопште, идентитета и покушава то да разреши на врло специфичан начин. Филм је суштински филозофски и метафоричан, иако обилује акционим сценама. Видећемо једну помало самурајску причу. Јаничарство је изузетно битно за Србију, како онда, тако и данас јер још живи и присутно је на сваком кораку. Мислим да је то врло важна тема за све нас и тај филм је савремен, иако је радња смештена у крај 17. века.

* Како сте странцу објаснили колико је нама то важно?

- Сценарио се сам објашњава, а прича је тако добра да не гледају они на њу са становишта колико је нама то важно него колико је њима разумљиво и који капацитет са собом носи, а она је изузетно јака већ у премиси - човек мора да иде да подави сопствену браћу да би испунио своју мисију. На нашим теренима то је присутно у сваком рату и у свакој ситуацији, чак и дан-данас се људи међусобно деле.

* У кинематографији, поготово америчкој, постоји мноштво подела и стереотипа према другима...

- Њима је лако да имају стереотипе јер су империја. Нама, малим народима је намењена улога да живимо њихове стереотипе. Некад западнеш под бели шешир, а некад те метну под црни шешир. Како им одговара. Али њима се то може јер вероватно полазе од тога да што је дозвољено Јупитеру није и волу. Питање је како ми да од тог вола постанемо неко ко ће моћи да утиче и диктира како да нас други третирају, што је велика наука и напор. Мислим да је Србија мало у том правцу кренула на боље и да сада успевамо да се наметнемо као значајан фактор у региону и свету, ма колико мали били. Имам осећај да, бар по пажњи коју добијамо од великих сила, која није увек и само негативна, као што је раније било, очигледно нешто добро радимо. Надам се да ћемо наставити у овом правцу. У томе покретне слике имају своју улогу јер су мека моћ коју су Американци користили онда када су музиком и филмовима освајали свет.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)