ИНТЕРВЈУ Драгана Ђурђевић: Волела бих да се опробам у епској фантастици

МАРИНА ЈУНГИЋ МИЛОШЕВИЋ

26. 09. 2021. у 10:38

МЛАДУ глумицу Драгану Ђурђевић (31), коју гледамо као симпатичну "девојку за све" Вању Коцић, у романтичној трилер комедији "Коло среће" (Прва ТВ), гледаоци су већ запазили у хумористичкој серији "Тате", у улози ревносне полицајке Драгане Бабић.

ИНТЕРВЈУ Драгана Ђурђевић: Волела бих да се опробам у епској фантастици

Фото В. Данилов

Будући да на снимањима често проводи и по 12 сати дневно, слободног времена готово да нема. А и када га има, каже уз осмех ова ведра девојка, троши га на читање нових епизода "Кола среће". Смеши јој се и нова улога, о којој за сада не може ништа да открива, али нам зато одушевљено прича о сценаристи серије коју свакодневно снима.

- Душан Јанковић, аутор сценарија и за серију "Тате", један је од ретких који за глумце у "Колу среће" пише животне дијалоге, лаке за играње - открива за "Новости" Драгана Ђурђевић, која у серији "Бележница" тумачи лик другачији од њених досадашњих, углавном, комичних карактера.

- Један сам од актера мистичне приче из осамдесетих и деведесетих године прошлог века, које се преносе на данашњицу. Када се деси саобраћајна несрећа и мене сила одведе у неком другом правцу, успевам да преживим са својим дететом.

* Хоће ли Вања у "Колу среће" успети да утиче на најбољу другарицу Јелисавету, девојку сина главне јунакиње Маре Ракетић?

- Можда у неким моментима, али у бити неће, јер мислим да је, као и у животу, врло тешко променити нечији карактер. Вања ће прекршити моралне норме зарад тог пријатељства, како би извадила Јелисавету из свих глупости у које упада. Додуше, Вања уме да направи и сплетку, па се касније каје, али све то ради због пријатељства. Једноставно, она би све урадила за своје пријатеље.

* Каква атмосфера влада на сету "Кола среће"?

- Продукција "Смарт" ми је постала као друга кућа, још док сам снимала "Тате". Заиста сам се заљубила у ту продукцију, која има неку чаролију да прави породичну атмосферу на сету, па заиста уживамо док снимамо. Надам се да се и види колико глумци воле то што играју.

Фото М. Трајковић СаС

* Како су вас, млађе глумце, прихватиле искусније колеге?

- Горан Радаковић, који игра газду пансиона у "Колу среће", дивно је пригрлио и мене и Срну Ђенадић (Јелисавета), као и Ивана Заблаћанског (Луди Спаса). Он је један од најдивнијих колега са којим сам имала прилике да радим, велика је подршка нама млађим глумцима и даје нам ветар у леђа. Много смо научили и од Љиље Драгутиновић, Јадранке Селец, Неле Михаиловић, које нам такође много помажу. Предиван партнер у кадру је и Љубинка Кларић, са којом сам радила у "Татама", као и Андреј Шепетковски.

* Како сте замишљали своју каријеру док сте студирали глуму на Академији уметности, у класи професора Предрага Ејдуса?

- У то време, код нас се снимала једна серија од 10 до 12 епизода, у две године. Маштала сам да ћу играти у позоришту, прво неке мале улоге, па затим и веће, да ће то бити мој пут. Дуго сам, заиста, играла у позоришту у родном Краљеву, а паралалено сам радила и у Београду, као асистент Небојши Глоговцу и Милораду Мандићу Манди. Међутим, живот ме је одвео на другу страну, па тренутно више снимам него што играм у театру.

* Сведоци смо хиперпродукције ТВ серија код нас, и то у време пандемије...

- Нама глумцима то свакако одговара, јер има посла. Ово је срећан период и за нашу телевизију, јер коначно има шта да се погледа од играног програма, тако да се људи лагано враћају пред мале екране да породично прате неке серије.

* Прижељкујете ли неку посебну улогу или пуштате да улоге проналазе вас?

- Волела бих да играм широк спектар улога и да не припадам једном жанру. Дешава се да нас глумце ставе у неки калуп, на пример ако је неко добар комичар... Волела бих да се опробам у свим жанровима, а највише у епској фантастици.

* Некада су глумци, после представе или сета, међусобно размењивали утиске о томе какви су били на сцени или пред камером. Има ли тога и данас?

- Можда у нека четири зида, свако са својим колегом или пријатељем, али у групи, то је заиста ретко. Мислим да свако од нас има неку своју мини-оазу, а у мом случају то су моја рођена сестра (стоматолог) и мој најбољи пријатељ, колега Милорад Мики Дамјановић. Они су ми највећи критичари. Шта год да урадим у каријери, прво позовем Микија да га питам како је било, јер ни себи не верујем, док ми он не потврди.

Фото М. Трајковић СаС

* Где видите себе за десет година?

- И за годину и за десет, најбитније ми је да имам континуитет у овом послу. Волела бих да трајем.

ДУШАК КРОЗ ПИСАЊЕ ПЕСАМА

* У ЧЕМУ још, осим у глуми, проналазите задовољство?

- Пишем песме, то ми је одушак. Мада дуго пишем, никада се нисам одважила да их објавим. Наш песник Дејан Алексић је објавио неколико мојих песама у књижевном часопису "Повеља", тако да сам ту тек на почетку - каже Драгана Ђурђевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)