РУКЕ ХРЛЕ ДА НАС ГРЛЕ: Преводилац и песник Силвија Монрос у Галерији "Корњача" представила се и као ликовни стваралацФОТО

Миљана Краљ

21. 09. 2021. у 16:15

НЕКАДА се не сналазим најбоље у стварности и зато правим те своје светове.

РУКЕ ХРЛЕ ДА НАС ГРЛЕ: Преводилац и песник Силвија Монрос у Галерији Корњача представила се и као ликовни стваралацФОТО

Фото Архива

То су те боје које се разливају, са јасним контурама, прича Силвија Монрос, преводилац и песник, која је, уз шпански, српски, француски, енглески и каталонски, којима влада, ликовни језик почела да осваја добијајући награде (креде за цео разред) још у школи. Још је била ђак и када је од првих пара које је зарадила као o au-pair девојка у Лондону, купила штафелај на расклапање, а потом учила од најбољих, обилазећи све могуће музеје.

Ипак, тек недавно, та своја дела је први пут јавно представила на изложби "Дневник руке" (име јој је дао песник Слободан Зубановић):

- Захваљујем галерији "Корњача" што ме је сачекала да представим те пастеле - каже саговорница, која ће у четвртак, у овом уметничком простору одржати и предавање о сликаркама Латинске Америке.

- То је галерија која подржава младе, и ради неке драгоцене ствари мимо бирократије. Окупља неке фине таласе.

Током "затварања" због короне, зграбила је, додаје, тренутак да се поново игра и врати се цртању.

- У том периоду смо највише били жељни загрљаја, више него било чега другог, а да би некога ко нам је драг привили уз себе требају нам руке - објашњава настанак циклуса, који посетиоце обасипа топлином и својим сензуалним колоритом.

- А и за сликање нам требају руке. Ми сада преко рачунара обављамо посао, преписку, забаву, куповину, секс...

Међу ликовним великанима од којих је учила наводи вајара Жана Арпа, који је у својим вајарским радовима неговао јасне контуре, али разливене облике:

- Ја пастелима правим те скулптуре, од руку које стреме да лете у простору. Филолог сам по струци, завршила сам француски језик и књижевност, а затим и шпански и књижевност хиспанских земаља. Све време пишем, и све време видим слику. А кад мало јаче зажмури, свако од нас види наранџасту и љубичасту боју.

Као писац и преводилац, искуство бављења језиком, како истиче, стално транспонује у визуелни израз.

- Ликовни језик и онај којим говоримо се прожимају, све је то начин споразумевања. Цврчци, рецимо, имају бинарни систем споразумевања. Ми људи често не схватамо да смо само зрно прашине у протоку ове планетице, сред осталих прича које нас превазилазе. Умишљамо како смо највиша тачка еволуције, а нисмо далеко одмакли, само смо усавршили оружје. Једино логично размишљање нашу врсту разликује од осталих, а има доста паметних створења, од делфина преко хоботнице. На хоботнице, ми је скренула пажњу Роса Монтеро, шпанска књижевница за чији сам превод романа на српски уступила цртеж за предњу и задњу корицу.

Размишљајући о некој новој изложби, саговорница кроз шалу каже да за то чека неко ново "затаварање" због "делта соја":

- Живећмо ми с тим, а наше је да од тога створимо неку радост, поделимо неку боју. После своје оделце уступамо другоме. Абориџини, једноставно зауставе дах када схвате да је време да уступе то своје земаљско одело. А када насред пустиње дођу до појила, они воде рачуна да га оставе чисто, јер ће други доћи после њих - закључује Силвија Монрос.

Рукопис на графикама

КАДА сам угледала Силвијине слике изведене бојеном прашином на папиру, помислила сам: она се бави превођењем смисла са једног на други језик, са једне на другу површину преноси и обојену прашину. Она зна постојаност прашине! Сликарка Љубица Радовић, једна од оснивача галерије "Корњача" ово је записала у каталогу изложбе Силвије Монрос. А када је долазећи да види њене пастеле запазила Силвијин рукопис, пала јој је на памет оригинална ликовна идеја, о којој, за "Новости", открива:

- Увеличала сам рукопис на компјутеру и схватила колико има сличности са њеним сликама, и тако су настале графике, које су сада део поставке.

Дали и мачке

НАПИСАЛА сам и монографију о Салвадору Далију, зато што је један мој мачак, који је направио унуке и праунуке, од Славије до Крста, седео испод његове слике - објашњава Силвија Монрос.

- Мачке седе само где је добра енергија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)