ИН МЕМОРИАМ - БОРАЦ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ: Aкадемик Предраг Пипер (1950-2021)
У ВАЉЕВУ је 9. септембра 2021. године преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта и лингвиста, редовни професор Филолошког факултета у Београду.
Рођен је 20. августа 1950. у Београду, где је започео основну школу, а довршио у Сремској Каменици.
Гимназију је завршио у Новом Саду, потом уписао студије славистике на Филозофском факултету у Новом Саду и дипломирао 1973. Постдипломске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду 1975, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду 1981. Наставничку каријеру започео је као асистент на истом факултету 1974. и доцент 1983. У међувремену је био лектор српскохрватског језика на Универзитету "Ломоносов" у Москви. За ванредног професора на Филолошком факултету у Београду изабран је 1989, а за редовног 1991. Предавао је још и на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Нишу, Скопљу и Љубљани. За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2012. године. Такође, од 2015. године био је члан Македонске академије наука и уметности. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, као и члан Председништва САНУ. У Академији је био члан више одбора, а руководио је двама; био члан уредништва неколико њених публикација. Такође, био је стални члан Матице српске и њеног Одељења за књижевност и језик, у којој је водио више значајних пројеката, између осталог, био је и потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије.
Као русиста и слависта академик Пипер је био шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Стекао је углед једног од најзначајнијих слависта које су Срби имали и био један од водећих слависта у свету славистике данас. У једном периоду био је потпредседник Међународне асоцијације предавача руског језика и књижевности, као и дугогодишњи члан Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика при Међународном комитету слависта, а од 2009. до 2013. њен председник. За велики допринос српској и светској славистици добио је награду Славистичког друштва Србије "Радован Кошутић", али и признање у Русији.
Ништа мање нису заслуге академика Пипера ни у изучавању српског језика. Предмет његовог занимања били су синтакса, семантика и лексикологија, те теорија језичке културе. Као широко образован слависта са увидима у најновија кретања у светским славистичким центрима, и уопште у лингвистичким истраживањима у свету, Предраг Пипер је у српску науку о језику уносио нове теме и теоријско-методолошке приступе. Поред индивидуалних истраживања у области српског језика, учествовао је и у више значајних колективних пројеката на универзитетима у Новом Саду и Београду, у САНУ, Институту за српски језик САНУ, Матици српској. Да поменемо неке резултате тих пројеката: "Синтакса савременога српског језика: проста реченица" (коаутор) 2005 - награда "Павле Ивић", "Нормативна граматика српског језика" (2013. и касније) са академиком Иваном Клајном - награда "Павле и Милка Ивић", "Синтакса сложене реченице у савременом српском језику" (коаутор и редактор) 2018. "Асоцијативни речник српског језика" (коаутор) 2005.
Академик Предраг Пипер се теоријски бавио језичком политиком. Да се овом проблематиком озбиљно намерава бавити најавио је својом књигом "Српски између великих и малих језика" (три издања), студијама "О стратегији језичке политике у Републици Србији", "Српски језик као предмет језичког планирања" и др. Био је члан Одбора за стандардизацију српског језика и његове Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања, такође члан и једно време председник Одборове Комисије за синтаксу. Остаће запамћен као један од најагилнијих бораца да српски језик и ћирилица у држави добију статус који треба да имају као национални језик и писмо и темељни чиниоци српског националног и културног идентитета.
Академик Предраг Пипер је био члан уређивачких одбора или уредник великог броја зборника и часописа у земљи и иностранству. Био је главни уредник Зборника Матице српске за славистику у Новом Саду и Јужнословенског филолога у Београду. Значајан допринос српској науци о језику дао је и као педагог и у изграђивању научног подмлатка; поред основног рада био је ментор у изради већег броја доктората у славистици и србистици. Такође, дуги низ година учествовао је у организацији научних конференција и конгреса националног и међународног значаја.
О блиставој научној и педагошкој каријери академика Пипера сведочи и његова огромна библиографија - чак са 198 посебних публикација, међу којим су 31 монографија, универзитетски приручници, библиографије и приређена издања, те необично велики број уџбеника и приручника за основну и средњу школу, те преко 400 студија, чланака, приказа и сл.
Смрћу академика Предрага Пипера српска наука о језику изгубила је једног о највећих својих посленика данашњице, а његове колеге драгог пријатеља, узорно кооперативног сарадника и саборца у свим видовима рада на пословима из домена науке о језику.
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)
ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.
18. 04. 2024. у 09:40
ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)
ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.
18. 04. 2024. у 10:45
"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)
ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.
18. 04. 2024. у 10:17
Коментари (0)