ЗЛАТНЕ СТРУНЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Међународни тродневни научни скуп о стваралаштву академика Драгослава Михаиловића

Д. Богутовић

09. 09. 2021. у 14:35

ВЕЛИКИ међународни научни скуп "Девет деценија Драгослава Михаиловића" почео је јуче у Београду, у Доситејевој задужбини у организацији Института за књижевност и уметност и НБ "Душан Матић" из Ћуприје.

ЗЛАТНЕ СТРУНЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Међународни тродневни научни скуп о стваралаштву академика Драгослава Михаиловића

Фото А. Стевановић

Скуп о живом класику савремене српске књижевности изазвао је изузетно интересовање у научним круговима, па је пријављено више од 50 излагања, која ће поднети научници из Србије, Немачке, Пољске, Аустрије, Велике Британије, Белорусије, Украјине и Црне Горе.

Уредници скупа су др Бојан Јовић и др Марко Аврамовић, а сва излагања биће објављена следеће године у зборнику.

- Драгослав Михаиловић је прошао кроз 20. век не само својим делом већ и животом. Прошао је кроз све оне историјске тренутке који су многе самлели и од 1971. почео је професионално да се бави књижевношћу. Од самог почетка је успео да се наметне како својим квалитетом, тако и огромном животном и стваралачком енергијом - рекао је Јовић.

Као представница родног места великог писца, Љиљана Ђорђевић, директорка Библиотеке у Ћуприји, нагласила је да јој Михаиловић последњих десет година најчитанији и омиљени писац у овом граду, а да је читаоцима посебно драг роман "Гори Морава".

Истичући да је вероватно најупечатљивије обележје Михаиловићевог опуса широки спектар ликова у чије се перспективе пребацује и по правилу у њих уживљава, Роберт Ходел из Хамбурга је рекао:

- У изграђивању неке фигуре иницирајућу улогу има језик. Социолект Душановца звучи за аутора, како је у једном интервјуу рекао, као музика града у којој се он поново осећа слободно, а Петријин дијалекат (из књиге "Петријин венац") назива језиком своје баке и свог детињства. Чак и у нормалној комуникацији, када прича о некој особи, он често заузима перспективу, чак и језички, особе о којој говори. Његов син Бранислав Михаиловић о начину стварања свог оца каже: "Понекад би га чуо како у пола гласа чита наглас текст.

Када је велики магнетофон ушао у кућу почео је да снима самога себе и да после преслушава".

Весна Цидилко из Берлина показала је да се поетички свет овог писца одликује специфичношћу наративних захвата, од којих су јој најпознатији укључивање технике сказа, колоквијализама и жаргона, уз преовлађујући модел приповедања у првом лицу.

Милош Ковачевић се осврнуо на језичке ставове великог писца, који се "у преломним тренуцима српског књижевног језика, након распада СФРЈ и 'укидања' српскохрватског језика, неколико пута врло критички оглашавао о статусу и актуелним проблемима српског језика".

О значају романа "Кад су цветале тикве" говорио је Јован Делић истичући да ово дело у себи обједињује причу (епско), сукобе и трагичне преступе јунака (драмско) и снажне, згуснуте емотивне ситуације (личне).

- Роман "Гори Морава", чисто књижевно гледано можда је најквалитетније и најзапостављеније међу Михаиловићевим делима - рекао је Владета Јанковић.

ЗНАЧАЈ Учесници скупа у Доситејевој задужбини, Фото М. Анђела

Марко Недић је анализирао роман "Треће пролеће" у коме су дате "књижено убедљиве слике, етички изузетно сложеног историјског и друштвеног времена". Књиге прича и приповедака "Јалова јесен" и "Преживљавање" су, према мишљењу Михаила Пантића остале ван интересовања критике. У њима је аутор понудио неколико приповедних решења којима је недвосмислено обогатио и учинио сложенијом своју приповедачку поетику.

- У смени депатетизованог и узвишеног лирског тона, актери прича из збирке "Фреде, лаку ноћ" демонстрирају различита поимања блискости са својим слушаоцем, откривајући кроз своје исповести у којој мери је дехуманизовани свет предодредио њихову патњу - истакла је Владислава Гордић Петковић.

Данас и сутра о изузетном Михаиловићевом опусу говориће Сава Дамјанов, Катажина Тачињска (Варшава), Владимир Зорић (Нотингем), Игор Перишић, Иван Чарота (Минск), Силвија Новак Бајцар (Краков), Ђорђе Деспић, Горан Радоњић, Милица Кецојевић...

АНАЛИЗА Ковачевић и Ходел, Фото М. Анђела

И ЦЕЊЕН И ЧИТАН

РЕЧ је о писцу који је апсолутно међу најбољим приповедачима у српској књижевности 20. и 21. века. Ако ученици у основним средњим школама ишта читају то су "Петријин венац" и "Кад су цветале тикве". Из личног искуства знам за студенте који су, иако нису били склони књигама, читали приповетке из збирке "Фреде, лаку ноћ", а посебно приповетку "Лилика" - рекла је Светлана Шеатовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)