НЕДАВНО сам имао прилику да разговарам са једним врло значајним филологом, чуваром старина. То је било у Пушкиновом дому - књижевном срцу Русије, филолошком, може се рећи, Кремљу; декорисан необичним старинским предметима, он изнутра подсећа не толико на музеј антиквитета колико на јазбину џејмсбондовског зликовца-ексцентрика који зна цену својим ћефовима и не преза ни од чега ради задовољавања прохтева.

Коментари (0)