ЗДУШНО СЕ БОРИО ЗА БРАЋУ СРБЕ: Велики грчки композитор Микис Теодоракис залагао се за правду према нашем народу

Звонко Шимунец

04. 09. 2021. у 06:53

У АТИНИ је у четвртак, у 96. години, умро Микис Теодоракис. "Грчка је остала сироче" без човека чије музичко наслеђе заузима почасно место у савременом хеленизму, један је од наслова у грчкој штампи.

ЗДУШНО СЕ БОРИО ЗА БРАЋУ СРБЕ: Велики грчки композитор Микис Теодоракис залагао се за правду према нашем народу

Фото ЕПА

Уметник, борац за слободу, политичар, левичар, министар у десничарској влади, политички затвореник, композитор светског угледа, по личном избору, пре и изнад свега, Грк, коме је јединство Грка био животни императив, умро је у соби са погледом на Акропољ.

"Могу да се одрекнем свега, осим овог погледа на свети Акропољ", умео је да каже ретким новинарима који су имали привилегију да буду гости у Микисовој кући.

"Акропољ је инспирација, част, обавеза, темељ нашег идентитета, корен хеленизма".

Зато данас, када се опраштају од великог уметника, његове колеге поручују да је "Партенон остао без једног стуба".

Иако се знало да је левичар, ипак је изненађујућа последња жеља уметника, упућена лично председнику Комунистичке партије Грчке Димитрису Куцубасу:

"Сада на крају живота, детаљи нестају и остају само праве вредности. Схватам да сам најзрелије и најбоље године провео под заставом Комунистичке партије Грчке. Зато желим да овај свет напустим као комуниста!

ПРИЈАТЕЉСТВО У Новом Саду 1994. после премијере балета "Грк Зорба", Фото Приватна архива

Последња жеља Микиса Теодоракиса, који је умео да мења ставове, позиције, партије, пријатеље и остављао могућност да ништа, осим Грчке, није вечно, у складу је са начином на који је велики уметник водио своје животне битке. Шта год био, шта год радио, увек је био Микис, са својим неприкосновеним правом да ради и мисли вођен животним мотом - слободан човек слободно делује, ма шта други мислили о томе.

"О свему може да се преговара, осим о слободи". То је право сваког човека, сваког народа, и славни композитор се није либио да подигне глас увек када би то право неком било угрожено.

Иза велике сцене на Синтагми, 1999. године, када је предводио групу грчких уметника на протестном концерту против НАТО бомбардовања Србије, новинара "Новости" је питао:

"Хоће ли ово Срби да гледају?"

После потврдног одговора позвао је неколико познатих грчких певача и наредио:

"Рећи ћемо да певамо за Београд. За нашу браћу. А, против бомбардовања земље каква је Србија, која је крварила у сваком рату и увек била на страни правде и слободе. То је неопростива грешка некадашњих савезника. Њихова срамота је неизбрисива."

Следећи пут је у Амбасади Србије у Атини, окупљеним дописницима српских медија, објашњавао зашто је везан за Србију и Србе:

"Слични смо, бунтовни, правдољубиви, волимо своје и не питамо за цену да то и одбранимо. Иако ми је срце плакало, отишао сам у Београд да певам и будем са браћом Србима".

Последњи контакт са легендарним Микисом имали смо приликом покушаја да се одабрани мотиви његове музике нађу у српском филму.

"Моја музика припада народу, али имам неке адвокате и менаџере који се мешају у посао. Ако имате проблема, јавите се, можда могу нешто да помогнем."

Фото Фејсбук

Нисмо више успели да остваримо контакт.

"Човек или уметник", питао се Теодоракис.

Увек човек! Само човек ствара, бори се, стоји иза својих дела. Уметник може да се позове на "песничке слободе":

"Зато нисам херој, хероји умиру млади. Ја сам само грађанин који обавља своју дужност."

Такав човек који је био спреман да плати, и плаћао је, своју веру и правдољубивост, преселио се у вечност.

Изванредан студент класичне музике, композитор и диригент коме су врата највећих светских концертних дворана била широм отворена, одбацио је "ексклузивну славу елите".

Окренуо се извору грчке музике и промовисао бузуки и сиртаки на светској сцени у филму "Грк Зорба". Његова музика, која је током деценија постала најпрепознатљивији синоним за његову домовину, учинила га је бесмртним.

Микис је сиртаки, сиртаки је Грчка.

ЖАЛОСТ Грчка застава на пола копља испред Партенона , Фото АП

ГОЈКОВИЋЕВА: ПРАВДОЉУБИВА ЛИЧНОСТ

МИНИСТАРКА културе Маја Гојковић упутила је телеграм саучешћа министарки културе и спорта Републике Грчке Лини Г. Мендони, поводом смрти Микиса Теодоракиса.

- Вест о одласку овог великог човека примила сам са дубоким жаљењем, али сам уверена да његово дело, које је постало саставни део глобалне музичке културе, као и интегритет и снага његове слободарске и правдољубиве личности којом је у тешким, као и у лепим тренуцима чврсто стајао и уз нашу земљу и народ, представљају не само наслеђе Грчке, већ и живу инспирацију за људе широм света - поручила је министарка.

* * * * * * *

КЊИЖЕВНИК МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ, ЗА "НОВОСТИ",  О СУСРЕТУ И САРАДЊИ СА СЛАВНИМ ГРЧКИМ УМЕТНИКОМ

Памтим га као најразбарушенијег уметника кога сам срео у свом животу

ПОВОДОМ одласка Микиса Теодоракиса, књижевник и председник УКС Милован Витезовић присетио се, за "Новости",  сарадње и сусрета са великим грчким уметником:

Године 1971. редитељ Столе Јанковић припремао је у југословенско-америчкој продукцији филм "Четрдесет прва"; касније је у продукцији назван "Партизани". По позиву редитеља писао сам сонгове које ће компоновати Микис Теодоракис према идеји Луја Арагона о младићима који, како стигне која генерација, свака има свој рат. Теодоракис је компоновао два сонга. Први је на шпици као увод у филм "Младићи", а други "До слободе, мој народе, према шуми звезде воде".

Ево дела сонга "Младићи":

Кад наиђу ратне буре,

Покидају мирне ресе,
Одложе се све матуре,
Сви семестри помере се.

Младићи, моји младићи,

Увек ће постојати неки рат
У који ћете морати отићи.

Имали су праве бриге,

Прву љубав, снове, књиге,
Кад требало у рат поћи
Сви одрасли преко ноћи.

Младићи, моји младићи,

Увек ће постојати неки рат
У који ћете морати отићи.

Како је Теодоракис већ био звездано светско име, он је и ове сонгове ставио на свој албум. То знам, јер сам из више земаља добијао редовне тантијеме, нарочито из Скандинавије, па и Јапана. Тантијеме су престале у време пред НАТО агресију, када су ме европске земље као "познатог српског песника" ставиле на списак оних који не могу да изађу из земље.

Тада су "Новости" организовале моју одбрану, ангажујући адвокате Бранислава Тапушковића, Илију Радуловића и Велибора Васовића. Када је ова одлука пала, пошао сам у Грчку, јер је "Еленика" телевизија припремала емитовање серије "Вук Караџић". На моју жељу срео сам се са Микисом Теодоракисом код господина Симитиса, директора националне телевизије. Срдачно смо се поздравили и заједно учествовали у ТВ дневнику, причали о сарадњи и најавили серију. Када ми је "Кастаниотис" издавачка кућа објавила у едицији "Европски хоризонти" романе "Шешир професора Вујића" и "Чарапе краља Петра", замолио сам писца и уредника Такиса Теодоропулуса да примерке пошаље Микису Теодоракису. Он се срдачно захваљивао. Жао ми је што сарадњу нисмо наставили, мада смо обојица желели кад се спремала екранизација "Чарапа краља Петра".

Фото Танјуг

Из свега што је Теодоракис радио избијала је велика страст. Памтим га као најразбарушенијег уметника кога сам срео.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА: Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

"ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА": Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

РУСКИ министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је данас као срамно то што је Парламентарна скупштина Савета Европе дала зелено светло да тзв. Косово буде примљено у пуноправно чланство Савета Европе.

05. 05. 2024. у 23:50

Коментари (0)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)