ИСТОЧНИ ПРОЗОР У ЗАПАДНИ СВЕТ: Монографија поводом педесет година Београдског џез фестивала

БЕОГРАДСКИ џез фестивал 1971-2020, наслов је луксузне монографије коју је, поводом овог значајног јубилеја, објавио Дом омладине Београда у суиздаваштву са Градом Београдом.

Фото "Београдски џез фестивал 1971-2020."/Ласло Дорман

Овај темељни преглед полувековне историје џеза у овом граду, поред уводника заменика градоначелника и председника одбора БЏФ Горана Весића, отвара и реч в. д. директора ДОБ Ненада Драговића.

У уводнику насловљеном "Дом омладине Београда - чувар ватре џеза", Драговић истиче да је проглашењем за манифестацију од посебног значаја за Град Београд, фестивал добио највише признање у свом граду - а уз њега и сам ДОБ, који се везује уз историју фестивала од самих почетака.

Џез критичар Војислав Пантић, уметнички директор Београдског џез фестивала, пишући о дуготрајности и изазовности рада на овој монографији, наглашава да покушај реконструкције историје догађаја рођеног пре пола века, са непотпуном документацијом и фрагментарним сећањима, спада у домен озбиљног истраживачког новинарства, а уједно има и карактер типичног научног рада.

- Једна земља која се географски и политички нашла између Истока и Запада добила је привилегију да буде источни прозор у западни свет, а да је дуго задржала своју наивност и невиност - наводи Пантић.

- Улицама једног града шетали су славни уметници Запада, у прилици да први пут погледају на Исток и упију другачији сензибилитет и културу овог света. Док су нас посећивали Ђина Лолобриђида, Алфред Хичкок, Ела Фицџералд и Луис Армстронг, мислили смо да је то нормално, доживљавајући своју земљу као део света, а свој град као метрополу. Радовали смо се њиховим доласцима, а да нисмо потпуно били свесни шта нам се дешава. То је условило да се често није много мислило о форми, ако је постигнут задовољавајући садржај. Бројни културни догађаји остајали су у сећањима, али не у документима, што отежаним чини реконструисање када и где су се догодили.

Мајлс Дејвис, Фото "Београдски џез фестивал 1971-2020."/Ласло Дорман

Београдски џез фестивал пун је таквих примера, додаје Пантић: осим у случају првих издања, када је био филијала Њупорт џез фестивала (па чак и тада, мада је велики амерички брат на неки начин давао сигурност да ће догађај бити реализован), фестивал је годинама до последњег дана водио донкихотовски битку ради обезбеђивања буџета за планирани програм, а списак учесника се понекад мењао у последњи час, након штампања програма.

- С друге стране, Програмски савет фестивала је патио од типичних социјалистичких дечјих болести: савет који је потписао први фестивал по одвајању од Њупорта имао је двадесет шест чланова(!), или по скоро три на једног учесника - открива уметнички директор БЏФ.

- Да је бар један био задужен за прецизно документовање догађаја, данас би нам било много лакше.

Чарлс Мингус, Фото "Београдски џез фестивал 1971-2020."/Ласло Дорман

Овако, десило се да 1979. године буде прескочен девети и буде најављен десети, јубиларни фестивал, па да потом више нико не оспори ново бројање све до обнављања фестивала 2005. године. Десило се и да приликом састављања списка свих учесника за потребе монографије поводом 30 година рада Дома омладине препишу имена из старих каталога, не проверавајући да ли су уопште и наступили у Београду. Десило се, коначно, да се у архиви ТВ Београд затури гомила снимљеног материјала (нпр. снимак The Giants of Jazz из 1971. скупљао је годинама прашину међу полицама у Кошутњаку, пошто нико није ни помишљао да провери траку заведену под необећавајућим насловом "Повратак џезу"), али и да се гомила трака пресними, када је дневна политика постала битнија од културног наслеђа.

- Но, шта је ту је - закључује Пантић.

- Архивари Радио Београда су недавно дигитализовали све сачуване снимке из првих осам година манифестације, а на исти посао прионуо је са огромним ентузијазмом и Програмски архив РТС. Још увек има довољно сачуваних факата да се некако сложи прича, а са великим процентом сигурности данас макар можемо да објавимо списак учесника по годинама.

Фото "Београдски џез фестивал 1971-2020."/Ласло Дорман

А тај списак је, по себи, импресиван, што је обећавао већ на самом зачетку - чак и оном који се званично води као "предисторија", у годинама које претходе онима из наслова монографије, коју и отвара поглавље под именом "Уводне године 1964-1970". Први Newport Jazz Festival у Београду одржан је од 31. октобра до 3. новембра у Дому синдиката, а Дом омладине Београда је уз Радио Београд 202 и тада "потписан" као приређивач манифестације, из чијих су "редова" били и организатор фестивала Милан Шевић - уредник програма у ДОБ, и други ентузијасти са јасним афинитетом према џезу.

- Дом (омладине) је - како је доцније писао Светолик Јаковљевић - преузео штафету џеза од Удружења џез музичара, које је, основано 1953, било главни чинилац у џез догађањима ранијих година.

У мају 1968. опробана је Велика дворана Дома омладине програмом "Џез и лирика", када су своју поезију казивали Матија Бећковић и Брана Петровић у пратњи квинтета Института за џез из Граца.

Убрзо потом, стручни сарадник фестивала Александар Живковић добио је поруку од пријатеља из Немачке, којој није могао одолети - Душко Гојковић јавио му је да је Ли Кониц у Европи и да има слободне термине...

И закотрљало се, Живковић и Шевић били су тај мали али готово свемогућ џез тим, који је смишљао, сазнавао, преговарао, организовао и - доводио.

Београђани су слушали најбољи џез, а у прве три године стала су имена највећег формата као што су Дјук Елингтон (1971) или Мајлс Дејвис (1973).

Дјук Елингтон, Фото "Београдски џез фестивал 1971-2020."/Ласло Дорман

Мајстори на окупу

ПОД слоганом "Џез пламен", од 26. до 31. октобра биће одржан 37. Београдски џез фестивал, којим се обележава и 50 година његовог постојања, најавио је председник Организационог одбора Горан Весић.

Фото Архива

- Из Њујорка, ексклузивно, стиже најчувенија композиторка савременог џеза Марија Шнајдер, праћена најбољим младим, немачким биг бендом Subway Jazz Orchestra, потом ће ту бити бриљантна азербејџанска пијанисткиња Азиза Мустафа Задех са својим триом, а фестивал ће отворити наша нова звезда Majamisty Trio са специјалним гостом Урлихом Дрехслером.

Стижу и трубач Тео Крокер, легендарни пијаниста Бред Мелдау, "Румден" из Шведске и Markus Stockhausen Group из Немачке - навео је заменик градоначелника.

Године у којима је утихнуо џез

ПРЕДУГА пауза трајала је од 1991., када никоме није било до џеза ("Сава центар" је управо амбициозно припремао свој први Summertime Jazz & Blues & World Music festival за почетак јула, али само десетак дана раније дошло је до раздруживања, тенкови су изашли на Ауто-пут братства и јединства, Словенија је горела - лош одзив публике био је јасан сигнал и организаторима БЏФ) до 2004. године, да би 21. фестивал био одржан 2005.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације