СМЕХ ЈЕ МОЈА МИСИЈА: Бојан Љубеновић о роману "Да је боље, не би ваљало" и нашој свакодневици

ПОСЛЕ два епистоларна романа која су (п)остала велики хитови, књига о највећим нашим фудбалским клубовима те "Занимљивог буквара", Бојан Љубеновић је објавио и шесту своју књигу за "Лагуну" - "Да је боље, не би ваљало".

Фото Лагуна

Овај плодни афористичар и писац каже да га реакције публике радују али и плаше, јер га већ са свих страна наговарају да испише наставак авантура Ивана Богдана, а говори се и о екранизацији овог романа.

Признаје и да се, иако је објавио тридесетак књига за одрасле и децу, не сећа да је ни на једној радио са толико преданости и жара.

- Овај роман сам почео да пишем још пре петнаестак година, али сам наједном стао и рукопис оставио за нека боља времена - открива Љубеновић. - Идеја је просто морала да сазри, јер сам изгледа још тада инстиктивно знао да то не може да буде само прозаична прича о изневереној љубави. Рукописа сам се сетио у јеку прошлогодишње пандемије, када ми је очајнички било потребно нешто да ме покрене, ободри и насмеје. Забрављен карантином, наставио сам да пишем о човеку кога је преварила супруга, намеран да радњу сместим у координате љубавног троугла и не много даље од тога. Силно сам се забављао пишући првих неколико поглавља.

Међутим, ствар се тада отргла контроли - сатиричар у њему се пробудио и прича је отишла у сасвим другом правцу:

- Сатира се још једном показала као неизлечив порив, као бубуљица на носу, коју је немогуће сакрити, јер избије кад јој се најмање надате. Као писац и као човек, читаоцу сам морао да понудим објашњење зашто се једна обична, наизглед срећна и просечна породица тако лако распала, зашто је дошло до пуцања свега у шта су двоје младих људи веровали. Откуда толико осврта на догађаје из протеклих тридесетак година, отуда толико горчине и сарказма.

Аутор у потпуности разуме читаоце и критичаре којима је понекад тешко да ову, жанровски тешко одредиву тј. на један жанр "сводиву" књигу сврстају, и свестан је да је "мешавином жанрова учинио својеврсни књижевни јерес", помешавши љубавну, крими и сатиричну причу. Насупрот већини која сматра да је ово, ипак, љубавни роман са примесама трилера, писац и даље тврди да је то најпре сатирична прича о нашем друштву и свему ономе кроз шта је прошло.

- Ово је прикривени сатирични роман који је љубавну, трилер причу искористио као својеврсни заклон иза кога тек повремено искочи и испали по коју оштрицу - гласи Љубеновићева дефиниција. - Политике у роману има само у траговима, али довољно упечатљивим да нас подсети где и како живимо. Догађаји који нас свакодневно запљускују са насловних страна и екрана толико су надреални да класична књижевност пред њима постаје немоћна, живот је овде невероватнији од фикције писца. Једино што може да одговори на свакодневне лудости и пробијања друштвеног дна, јесте сатира. Још се само она држи и својим хумором, исмевањем, карикирањем покушава да парира реалности, али, бојим се, не још задуго.

И на крају, али и на почетку свега, за дугогодишњег уредника легендарне сатиричне рубрике у "Вечерњим новостима" увек је - смех:

- У свему што пишем од афоризама у рубрици ТРН, преко дечјих до романа за одрасле, не одустајем од намере да насмејем своје читаоце. Смех је моја мисија у књижевности. Свестан сам да је то врло потцењен пут и да у читавој уметности не постоји мање вреднована категорија од смеха, али ја не пишем због друштвених и еснафских признања већ због жеље да макар мало улепшам свет око себе. Зато не постоји лепши комплимент него када ми неко каже да се сит исмејао читајући моје књиге и да сам му улепшао дан. А улепшати некоме дан, створити му осмех лицу није ли у данашње време, својеврстан подвиг, право правцато херојско дело? Ја мислим да јесте.

БАЛКАНСКИ ТРИЛЕР

СЕМ у неколико неуспешних средњошколских покушаја крими причама се никада нисам бавио, па је и мене зачудило како је тако глатко радња овог роман склизнула у трилер - признаје Љубеновић. - Дуго сам тражио објашњење иако ми је све време било пред очима - зар живот који живимо на Балкану у последње три децније није прави, правцати трилер? Ратови, криминал, корупција, потрага за ратним злочинцима, убиство премијера, фотографије искасапљених људи у ударним терминима... - не живи ли свако од нас свој лични трилер са елементима хорора? Оно што се у роману догодило Ивану Богдану лако се већ сутра може догодити било коме од нас и у томе је сав ужас живота који живимо.

Препоручујемо

Култура

0 0

СВЕДОЧАНСТВО О ЖЕНАМА АРХИТЕКТАМА У СРБИЈИ: Промоција књиге др Снежане Тошеве у Музеју науке и технике

25. 02. 2026. у 15:35

Култура

0 0

НАГОН, РАЗУМ И ДРУШТВЕНИ ПРИТИСЦИ: Слике проф.др Уроша Недељковића у Галерији САНУ

25. 02. 2026. у 15:04

Култура

0 0

ОДНОС ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ: Радови Радмиле Лиздек у Продајној галерији „Београд“

25. 02. 2026. у 14:30

Култура

0 0

ОТИШЛА У ЛЕГЕНДУ: Преминула позната глумица

24. 02. 2026. у 21:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације