ДРАГИН МОНОГРАМ ВРАЋЕН У СРБИЈУ: Вредни предмети који су припадали династији Обреновић откупљени за Историјски музеј

М. КРАЉ

20. 08. 2021. у 12:00

ПОЧЕТКОМ кобне 1903. краљ Александар Обреновић наручио је од једног београдског јувелира монограм за супругу, краљицу Драгу. Судбина је изрежирала да не стигне да јој га уручи пре крвавог Мајског преврата, у коме су обоје изгубили главе. Безмало 120 година касније, ова изузетно вредна владарска инсигнија, недавно је доспела у Историјски музеј Србије, открила је, за "Новости", директорка Душица Бојић.

ДРАГИН МОНОГРАМ ВРАЋЕН У СРБИЈУ: Вредни предмети који су припадали династији Обреновић откупљени за Историјски музеј

Директорка Душица Бојић и монограм / Фото ИМС

Траг до тог сазнања водио нас је преко интригантне изјаве министарке културе и информисања Маје Гојковић, да су, посредством Министарства спољних послова, на аукцијама у свету, недавно "откупљени неки предмети који су припадали краљици Наталији Обреновић". Реч је, како су нам потврдили у МСП, о два писма: једном краљице Наталије, и другом краља Милана, за које се наша амбасада у Лондону надметала у аукцијској кући "Чизвик", почетком јула.

Готово, истовремено, преко амбасаде у Швајцарској откупљена је и вредна документација везана за краљицу Драгу Обреновић, а све за Историјски музеј Србије. Ови експонати још нису стигли до Београда, али јесте Драгин монограм купљен нешто раније код каданске куће "е-Медалс".

- Више година уназад пратимо шта ова кућа нуди на свом сајту - објашњава директорка ИМС. - Између осталог огласили су били орден Милоша Обреновића, за који смо констатовали да није оригинал, а онда и монограм краљице Драге Обреновић, по цени од 12.598 канадских долара, што, када се урачуна и тамошњи усклађен порез на промет од 13 одсто, укупно износи 14.235,74 долара. Назвала сам министра спољних послова Николу Селаковића и у договору са министарком културе и информисања Мајом Гојковић и одељењем за међународну сарадњу МКИ, договорили смо се да га купимо. У овој години ИМС је добио довољно новца да може да приушти један такав експонат.

Тако је, према речима саговорнице, почела прича која је трајала готово месец дана: министар спољних послова издао је налог амбасади у Канади да за ИМС аплицира и купи монограм, а наш амбасадор Дејан Ралевић одмах је ступио у контакт са кућом "е-Медалс". Потом је купљен, уз званичну, ручно писану потврду адвоката Уроша Кузманића, од 25/26. августа 1904. којом се гарантује да је реч о имовини породице Обреновић, и - допремљен до Србије.

- У нашем музеју он ће се чувати као ретка инсигнија једне владарке, јер за сада знамо да, на Опленцу, постоји још само једна дијадема која је припадала краљици Марији Карађорђевић - открива Душица Бојић, додајући да ће читав један сегмент у будућој сталној поставци, у обновљеној згради некадашње Главне железничке станице, бити управо посвећен женама наших савремених владара.

Поред куповине на аукцијама ове године се указала и могућност да музеј откупи и оно што је директно понудила госпођа Клео Борел из Женеве - а реч је о свим предметима из собе у којој је последње дане, у једном старачком дому, провела Ана Луњевица, сестра краљице Драге.

- Ми у музеју имамо фотографију, насталу у тој соби 1975. године, када је поклонила и послала у ИМС портрете своје баке Ђурђије и деде Николе Луњевице - наставља саговорница. - Тај снимак, на коме се види све што се налазило на зидовима, направио је господин Станојевић, тада запослен у нашој амбасади, а на њему су и његова супруга и ћерка. Када нам је послат материјал из Женеве, препознали смо да су то фотографије са зида Ане Луњевице.

Претпоставка је, да је неко, када је Луњевица преминула, распремајући собу, све врло уредно спаковао - од портрета на зидовима, фотографија, преко оригиналне документације, венчаних листова, родних листова, два дневника од по тристотинак страница, па надаље, тврди директорка Бојић, напомињући да је ИМС већ објавио дневник Ане Луњевице, под насловом "Моја сестра краљица Драга":

- Интересантно је да је госпођа Борел, прво се обратила канцеларији Александра Карађорђевића, рачунајући да документација коју поседује припада његовој породици. Када је, међутим, канцеларија добила фотографије, констатовали су да то није њихова династија, и преко аутора монографије "Моја сестра краљица Драга", Дејана Вукелића, дошли су до нас. Истог момента сам препознала ствари са фотографије из собе Ане Луњевице, коју имам у компјутеру. Преко амбасаде у Берну и мисије у Женеви, ступили смо у контакт са госпођом Борел.

Уговор је сачињен после преписке од неколико месеци и чека се да материјал стигне у Београд. Када је реч о династији Обреновић, није искључено да ће и у будућности бити сличних открића, јер је велики број предмета који су припадали Драги и Александру, распродат 1904. на аукцији у Бечу, и током протеклих 117 година, доспео у разне европске и светске куће.

- Историјски музеј Србије се труди да у земљу врати све што је вредно, посебно оно што је династичко, што је део наше државности, како бисмо показали да смо озбиљна европска држава, са барем две владајуће куће у новијој историји. Ту, уз Обреновиће и Карађорђевиће, треба рачунати и Петровиће који су Срби пореклом из околине Зенице. Дакле, српска владајућа кућа, али у њиховом случају у Црној Гори - закључује директорка ИМС.

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНЕ ЗБИРКЕ

ПРЕМА речима директорке ИМС завршена је јавна набавка за музеолошки пројекат, у чијој изради ће, уз све кустосе, учествовати и стручни сарадници са факултета и института, како би се будућим посетиоцима што верније, оригиналније, примаљивије и пријемчивије, представио овај музеј комплексног типа, са своје 24 збирке и пет фондова. А до отварања, на садашњој адреси, на Тргу Николе Пашића, представиће своју ликовну збирку, тачније поставку уља на платну насталих у 19. и 20. веку, чији је аутор Тијана Јовановић Чешка.

- Нећемо моћи да у једној години реновирамо зграду и урадимо читаву поставку. Планирано је да се музеј сукцесивно завршава до 2024, како би се напунио највећи део тог простора - истиче директорка ИМС.

ПРЕПИСКА КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ

НАТАЛИЈА и Милан Обреновић су врло често писали, она готово сваодневно и то не једној, него више особа - открива Душица Бојић, коју је о појављивању њихових писама на аукцији обавестила амбасадорка у Лондону Александра Јоксимовић. - Архив Србије има многобројна Наталијина писма, као и ми, али је изузетно вредно што се наша амбасада заинтересовала за аукцију на којој се налази нешто што је српско. Реч је о приватној преписци, али је добро да у Србији имамо што више тога.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ЖЕЛИТЕ ЛУКСУЗАН, АЛИ НЕ ПРЕТЕНЦИОЗАН ХОТЕЛ: Јако леп, уредан хотел који одише миром, чека вас у Хадаби, једном од центара Шарм Ел Шеика