КАД год се затекнем на улицама града у коме живим (и не само овог града) пренем се као из грозоморног сна; прожму ме ледени срси деведесетих из Загреба, где сам извесно време живео по сили егзистенцијалне перисталтике, а отишашви зарана са завичајне, некад легендарне Суве међе у Крајини, у Павелићево и доцније Брозово време биолошки и идеолошки девастиране у сваком погледу.

Коментари (0)