РОЗЕ "ЗЕЦ" И "НОСОРОГ" НА МАРКИЦИ: Од Албертине до Ермитажа, од Малте до Мађарске, свет слави 550. рођендан Албрехта Дирера

ИЗЛОЖБАМА, предавањима, интернет презентацијама, али и специјалним издањима кованица и поштанских марки, широм света, од Беча до Санкт Петербурга, од Малте до Мађарске, 2021. протиче у знаку 550 година од рођења ренесансног генија Албрехта Дирера (1471-1528).

Фото Википедија

У "Диреровој кући" у Нирнбергу, у којој је живео од 1509. до смрти, која је, још 1871. на четристогодишњицу рођења постала први музеј на свету посвећен једном уметнику, већ је у мају био изложен његов графички кабинет, уз аутентичне отиске, на поставци "Оригинални Дирер". Од октобра, па до априла следеће године "Дирерова кућа" ће угостити специјалну поставку, којом ће бити обележен и 80. рођендан Јо Никлаус, уметнице магичног реализма, такође из Нирнберга. Изложбу ће чинити њена дела, настала као промишљања на тему великог мајстора. Предавања планирана за 19. и 20. новембар, покренуће једно до сада научно неразјашњено питање - да ли је Дирер боравио у Бечу?

Фото Википедија

Повод су недавно откривене зидне слике у катедрали Светог Стефана, које подсећају на "рукопис" славног мајстора, а чије ауторство још није утврђено. А Беч је, иначе био међу првим градовима који су обележили јубилеј једног од највећих цртача и графичара у историји уметности. Музеј Албертина, који је специјализован управо за ове две дисциплине, и чува, међу 140 Дирерових оригиналних дела, и чувеног "Зеца" и "Руке које се моле", организовао је пролетос читаву недељу специјалних дешавања.

На улазу у музеј била је постављена скулптура великог розе зеца, дело уметника Отмара Херла, а о Диреровим делима био је, због тада важећих епидемиолошких мера, организован онлајн разговор са главним кустосом Кристофом Мецгером. Албертина је представила и виртуелну изложбу његових цртежа из своје збирке , путем веб апликације Google Arts & Culturе, а победник квиза о Диреру, добио је једногодишњи, бесплатни улаз на изложбе овог музеја. Чак су се на једном штанду у близини продавале кобасице, омиљене за његовог живота у Нирнбергу.

У Бремену, јубилеј уметника, везали су и за 170. годишњицу оснивања збирке сенатора Херонимуса Клугкиста (1778-1851), који је превасходно скупљао Дирерове радове, али и дела његових следбеника. Изложба названа "Само да је Дирер", садржи и његове портрете, које су радили други аутори, ведуте Нирнберга, као и призоре из уметниковог живота.

Фото Википедија

Можда највећа и најзначајнија изложба у част јубилеја, на којој ће бити представљењно више од 300 дела, одржаће се, крајем године, у Ермитажу. Овај амбициозни пројекат припремају у сарадњи са Државним музејем "Пушкин", а свечано отварање заказано је за 8. децембар. Поставку ће чинити неке од најзначајнијих серија графика са религиозном тематиком, попут "Апокалипсе", "Страдања" и "Живота девице Марије", али и монуметалнa "Тријумфална поворка цара Максимилијана Првог", као и цртежи и студије.

Поред специјалне серије поштанских марки које су се појавиле у Немачкој и пошта Мађарске укључила се у прославу. Наиме, Албрехт Дирер, био је најстарији син ковача Албрехта из мађарског места Ајтош, у околини Ђуле, данас познатој по бањи. Презиме им је прво било Турер, у чијој основи је мађарска реч за врата. У част свог "земљака" Мађари су штампали 50. 000 маркица на којима је репродукован "Носорог", чију графику је радио "по чувењу", јер ову афричку животињу није никада уживо видео. Јубилеј уметника није промакао ни Централној банци Малте, која је издала нумизматичку, златну и сребрну кованицу. На њима је угравиран Свети Ђорђе како убија аждаху, идентичан оном на Диреровом дрворезу.

Кућа у Диреровој улици

ГРАФИЧАР који је направио 346 дрвореза и 108 бакрореза, успевао је да заради за веома пристојан живот, па је тако купио кућу у крају типичном за златно доба Нинберга, у коме су становали трговци у успону. Данас се "Дирерова кућа" налази у улици која носи његово име, а уз галеријски простор, у њој је изложен и оригинални намештај. Изглед дома који је уметник прилагодио својој породици и себи (на последњем спрату је био атеље), каснији власници су сачували. У залагању да он постане меморијално место посебно се истакао баркони сликар Јоаким фон Стандарт.

Препоручујемо

Култура

0 0

"ОДА РАДОСТИ": Нова премијера у Атељеу 212

27. 01. 2026. у 15:50

Култура

0 0

ОД СРБИЈЕ ДО АМЕРИКЕ: У ТОКУ СНИМАЊЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА И СЕРИЈАЛА „СВЕТИ САВА“

27. 01. 2026. у 12:30

Култура

0 1

“РУДАР” ИЗ АРХИВА И ЗБИРКИ: Историчар Радивоје Бојовић из Чачка пола века трагао за наслеђем знаменитих личности

26. 01. 2026. у 20:03

Култура

0 0

ОДЛАЗАК ВЕЛИКАНА: Преминуо Тодор Стевановић

26. 01. 2026. у 16:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације