Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА - У сусрет арапској скулптури

Дејан Ђорић

10. 08. 2021. у 17:43

ВАЈАР и професор Факултета примењених уметности Зоран Ивановић (Скелани, БиХ, 1967) учинио је необичан уметнички подвиг, на изванредан начин представивши новију српску фигуративну скулптуру.

ПОГЛЕД ИСКОСА - У сусрет арапској скулптури

Недавно је у Абу Дабију у Уједињеним Арапским Емиратима отворен музеј Лувр од 55 одвојених зграда за који је париска централа издвојила 300 дела од антике до модернизма.

Тиме се отворио и простор за продор савремене уметности у ту земљу. Ивановић је за државне потребе извајао и у бронзи финализовао бисту Њ. В. шеика Заједа ал Нахајана, крајње поштованог оца нације. Скулптура је све до тог тренутка као уметничка форма у Уједињеним Арапским Емиратима била забрањена из верских разлога.

Тренутак када је она трајно изложена на најважнијем месту у Председничкој палати, представља прекретницу у развоју уметности у тој земљи.

Ивановић је пажљиво и дуготрајно обавио припреме за израду овог дела. Студиозно је радио, успех је резултат великог дара и мара. Одгледао је све јавно доступне фотографије и филмске снимке овог владара који више није жив, не би ли га што боље упознао, доживео и сагледао анфас, профил и друге визуре. Формални рок за израду скулптуре је био кратак, јер је бисту требало послати у исто време када у Емирате шаље своје решење одлични немачки вајар Андреас Артур Хоферик. Наш вајар је успео да надмаши једног од најбољих европских, 10 година старијег берлинског уметника који ствара у изванредним условима. Биста проф. Ивановића прошла је све процене француских и емиратских стручњака Лувра у Абу Дабију и одобрена као изванредно уметничко остварење за излагање у Председничкој палати главног града - први пут у историји те земље. Уметник је трагао за мером између реалистичности и идеализације, добар портрет треба да садржи обе суштине. Право да портретише Њ. В. шеика и чланове његове породице има само један холандски сликар и Зоран Ивановић као дворски, службени вајар те државе.

Упркос овом правом успеху на терену чија је култура традиционално против треће димензије у ликовној уметности, Зоран Ивановић и даље има проблеме у својој земљи. Аутор је бројних монументалних скулптура, појединих и преко четири метра, које га чине и живим вајаром са највише изведених споменичких остварења у Београду. Он је сада нека врста српског Мештровића, мада га градске и државне структуре не упошљавају довољно у односу на његове могућности и способности. Такав вајар, којим би се поносила свака средина, омогућујући му да несметано ствара, јер је то што ствара од државног интереса, за годину дана ће остати без свог атељеа, а и он је неодговарајући у односу на изазове који се постављају испред њега. Град Београд годинама не може да пронађе одговарајући атељејски простор за најдаровитијег фигуралног вајара кога имамо, што је скандалозна небрига о врхунским уметницима.