IN MEMORIAM - ПРОФЕСОРКА - ВЕЧНО МЛАДА: Одлазак Наде Милошевић Ђорђевић

Снежана Самарџија

02. 08. 2021. у 22:36

У ОВИМ тегобним годинама, док по нашим телефонским именицима све чешће остају бројеви оних чији глас нећемо више чути, одлазак академика Наде Милошевић Ђорђевић није погодио само породицу и пријатеље, него и колеге, бивше студенте, све који су се са њом макар једном срели.

IN MEMORIAM - ПРОФЕСОРКА - ВЕЧНО МЛАДА: Одлазак Наде Милошевић Ђорђевић

Фото Архива

Јер, како је спонтано, искрено рекла колегиница из бројних генерација бивших бруцоша српске Катедре: "Професорка је била вечно млада".

После професора Војислава Ђурића, Вида Латковића и Владана Недића, заједно са професором Радмилом Пешић, наставила је предано изучавање народне књижевности на путу "којим се у таквим пословима креће модерна наука", како је научни допринос Наде Милошевић Ђорђевић оценио Предраг Палавестра. Одбранивши магистарски рад (1962) и дисертацију (1970) на Катедри за југословенске књижевности (сада српску књижевност са јужнословенским књижевностима) Филолошког факултета у Београду, ту је 1963. као асистент започела универзитетску каријеру. Бирана је у сва звања за предмет Народна књижевност, да би 2003. била изабрана за дописног, а 2012. и редовног члана САНУ.

Све то време је, заправо, проф. Нада Милошевић Ђорђевић, ненаметљиво и са урођеном отменошћу, обављала вишеструку културну и научну мисију. Повезивала је, у оба смера, српску баштину са светом. Приближавала је нашим научним круговима савремене светске приступе народој књижевности. Као врсног зналца у фолклористичким областима уважавали су је страни научници, колеге и њени професори, које је поштовала, и студенти, којима је предавала и била узор. Достојно и достојанствено представљала је српску традицију и културу у свету, као члан међународне асоцијације Folklore Fellows при Финској академији наука, Европског друштва културе, Међународног друштва за изучавање народне прозе, оснивач и члан Савета међународног часописа Oral Tradition.

Знање, енергију и труд улагала је и на челу институција од националног значаја, као један од оснивача и управник Међународног славистичког центра на београдском Филолошком факултету, председник Савета, управник матичне Катедре, члан Друштва за српски језик и књижевност, Вукове задужбине, председник Одбора за народну књижевност САНУ. Била је члан редакција Прилога за књижевност, језик, историју и фолклор, Анала Филолошког факултета, зборника Међународног славистичког центра, уређивачких одбора "Српске енциклопедије" и "Студија о Србима", уредник "Данице", рецензент, чија је реч гарантовала квалитет публикација.

Као професор по позиву и Фулбрајтов стипендиста предавала је у САД, на европским универзитетима, а у нашој средини подстицала је генерације младих да упознају сопствено наслеђе и остану поштоваоци српске традиције. Истицала је, без патетике, да је народна књижевност наша аутентична класика, коју су тако доживљавали најзначајнији ствараоци са ових простора, а истоветно оценили европски ауторитети - од Грима, Гетеа, Мицкјевича до Шмауса и Геземана.

Штампана пре пола века, дисертација проф. Наде Милошевић Ђорђевић (Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције) остаће незаобилазно научно штиво за све проучаваоце српске традиције. Књига садржи 19 монографија о заступљеним мотивима у народној књижевности. Обимна штампана и рукописна грађа повезана је са теоријским приступима фолклору, уз скрупулозно уважавање претходника и завидно познавање савремених научних токова.

Из богате библиографије издваја се и књига "Радост препознавања" (2011). О сложеним везама народне књижевности са литературом средњег века сведоче студије, тематски везане за Немањиће и Косовски бој, два упоришта постојања и очувања националног идентитет, битна за "српско битије и име", како је то још 1814. означио сам Вук. Као поштовалац Вуковог рада и његов настављач у модерним временима, књигу "Казивати редом" (2002) посветила је Вуковом месту у науци о фолклору, указујући на поетику самог стварања.

Срдачан саговорник, одмереног опхођења, фолклориста светског угледа, проф. Нада Милошевић Ђорђевић била је заговорник адемског реда, какав данас постоји само у анегдотама. На себи својствен начин умела је да повеже старе и вечите вредности са најновијим научним токовима. Зато ће је њени студенти, док их буде, памтити као вечно младу, а кад сећања избледе, одолеће времену духовна задужбина академика Наде Милошевић Ђорђевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)