ИНТЕРВЈУ Стефан Арсенијевић: Мало је у свету прича о праштању

Ана Попадић

18. 07. 2021. у 13:00

ПРВИ пут после две деценије Србија ће имати филм у Главном такмичарском програму једног од највећих фестивала у Европи - Карлове Вари.

ИНТЕРВЈУ Стефан Арсенијевић: Мало је у свету прича о праштању

Архива

Нови филм Стефана Арсенијевића "Страхиња Бановић" (за инострано тржиште As Far As I Can Walk) нашао се међу 12 остварења из целог света која ће се такмичити за престижну награду "Кристални глобус" на 55. Фестивалу Карлове Вари, од 20. до 28. августа.

- Тај први фестивал на коме се премијерно прикаже филм је веома важан, он је први контакт са светом, са публиком. Чињеница да је "Страхиња Бановић" одабран међу 12 филмова из целог света на фестивалу А категорије је за нас велика част. Говорим у множини, јер је филм колективни рад. Анджеј Вајда је написао: "Кад филм има успеха говорите у множини, а кад не ваља, онда сте ви редитељи сами криви". За сада говорим у множини - каже, за "Новости", редитељ и косценариста Стефан Арсенијевић.

Он је и аутор кратког филма "(А)торзија", награђеног "Златним медведом" у Берлину и номинованог за Оскар, са дебитанским играним филмом "Љубав и други злочини" освојио је неколико признања на светским фестивалима, баш као и за омнибус "Истанбул: не заборави ме", у којем је потписао једну од прича. Најновији филм је модерна адаптација чувене народне епске песме "Бановић Страхиња", смештена у савремени контекст избегличке кризе.

- Ово је био, по много чему, изазован пројекат почевши од те песме коју као једно важно дело нашег културног наслеђа сви осећају својим. Људи из наше земље са којима сам разговарао знају за ту песму и имају неко своје виђење, зато је био велики изазов пребацити то традиционално, епско, познато, у нешто модерно, што се дешава данас и овде. Али, сматрам да уметност и треба тако да функционише, ако нешто за тебе није изазов, зашто онда снимати?

* Шта публика може да очекује од овог филма?

- Ово је слободна адаптација, нема мачевања, витеза и коња, али смо се трудили да останемо верни сржи и духу песме. Доста тога смо, наравно, променили, осавременили, зато што нам је била идеја да тај љубавни троугао који је у средишту филма буде модерна прича, са дилемама и мукама љубавних прича данас. Нема патријархалних закона који су владали када је настала песма, али с друге стране односи међу ликовима су, чини ми се, остали верни оригиналу.

* Шта имају заједничко ваш Страхиња Бановић и Бановић Страхиња из епске песме?

- Намерно смо направили ту малу дистинкцију са именима да би свима било јасно да су они различити. Наш Страхиња наоко није епски јунак, он је мигрант из Гане, који је са својом супругом прошао велике муке и дуг пут. Иако није средњовековни витез он у себи има ту срж јунака, јер треба савладати све те препреке. Истражујући за овај филм, разговарао сам са много миграната и често сам остао задивљен њиховом снагом духа да упркос свему крену на тај велики пут, у потрази за бољим животом. Дивио сам се њиховој одлучности и вери у бољу будућност. Упоређујући епског и филмског јунака, на први поглед јасно је да је један племић, српски средњовековни витез, а други је мигрант, који живи у избегличком кампу у Крњачи. Међутим, по карактеру, па и по стварима које им се дешавају и начину на који савлађују препреке, чини ми се да имају доста заједничког. Они су људи који су стављени на много већа искушења него што смо ми. Упознајући мигранте схватио сам да део њих жели да остане у Србији. Највећа инспирација био ми је Ибрахим Ишак, човек из Гане који на све начине покушава да се уклопи у нашу средину, научио је језик, труди се да се прилагоди нама, али процес добијања азила и држављанства је дуг.

Архива

* Ваш филм доноси причу о праштању, каквих је данас мало.

- Сећам се да се о песми "Бановић Страхиња" на часовима у школи водила велика дискусија о опроштају. Фасцинантно је да у свом културном коду имамо једну тако племениту песму, која на најбољи начин отелотворује хришћанске принципе, међу којима и онај о праштању. Семе овог филма је зачето још тада, у тим раним тинејџерским данима када смо дискутовали о песми, иако је, можда, нисмо разумели онако како је схватамо данас. Лако је рећи "треба опростити", али је то много комплексније од пуких речи. Свет у коме живимо је пун прича о освети, и у јавном говору и у политичком животу много је говора о тим поделама "они - ми", о "враћању мило за драго", а веома мало прича о опроштају. Посебно је инспиративно када се то питање стави у један интиман план, у љубавну причу, као што је то случај са песмом и са филмом. Како опростити? Није случајно да се та песма завршава стиховима: "Помало је такијех јунака/ ка' што бјеше Страхинићу бане." Јер, опростити је врхунски чин јунаштва и то је оно што одликује нашег главног јунака. Када причамо о витезовима најчешће их сводимо на причу о мачевима и копљима, уместо на неке духовне категорије које у ствари и чине јунака.

* Који жанр најбоље описује ваш филм?

- То је без двојбе мелодрама. Филм тематизује избегличку кризу, а у време када смо писали сценарио то је био велики светски догађај, који се дешавао пред нашим вратима. Београд је био значајна тачка на тој мигрантској рути. Криза јесте важан део филма, али оно што "Страхињу Бановића" издваја од других сличних остварења о избеглицама је што је основна драма међу јунацима - љубавна - и може да се деси било коме од нас.

* Зашто сте направили толико дугу паузу између филмова?

- Прошло је десет година од мог претходног филма. Кад се гледа биографија неко би могао да се запита "шта је овај човек радио све време", али ја сам заиста био врло запослен. Радио сам озбиљно и интензивно на неколико филмова који се, нажалост, нису десили. То је тако са филмом, врло компликована професија. С друге стране, ставио сам акценат на моју професорску каријеру на ФДУ, покренуо сам и један програм за редитеље дебитанте југоисточне Европе, у сарадњи са Гете институтом. Бавио сам се неким младим људима и њиховим фимовима, то ми је пријало, осећао сам се корисним, као да сам на извору неке нове филмске енергије. Није био мој смишљени план да направим оволику паузу, али док се човек окрене, време прође. Мада, за сам филм од идеје до премијере треба неколико година, најмање четири. Таква нам је професија, много радимо, свакодневно, а резултати долазе тек на крају. Чини ми се да смо направили занимљив, пре свега, емотиван филм и надам се да ће са та емоција пренети на публику.

Архива

ГЛУМАЧКА ЕКИПА

У ОВОЈ љубавној причи главне улоге играју француски глумац Ибрахим Кома, аустријска глумица Ненси Менса Офеи и Сиријац Максим Калил. Значајна улога припала је и Небојши Дугалићу. Оно што филм "Страхиња Бановић" чини аутентичним је да све статисте и поједине мање улоге тумаче прави мигранти из више избегличких кампова у Србији.

УЖЕЛЕО САМ СЕ ФЕСТИВАЛА

- Ужелео сам се фестивала. Веома је важно видети филм на великом платну и са публиком. Ми правимо филмове за то, а не да људи гледају испред компјутера. Јасно ми је да је то неминовност, али бар премијера и почетак нека буду на фестивалу. Много ће ми значити повратна информација од публике, њихова оцена за вишегодишњи рад и труд који је уложила цела екипа у овај филм.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)