КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Третман барока

КЊИГА огледа професора опште књижевности на Филолошком факултету у Београду Јована Попова "Појмови, периоди, полемике", како њен поднаслов казује, у фокусу има неколике недоумице науке о књижевности.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Третман барока

Фото: Приватна архива

Реч је о недоумицама које су у књижевној теорији и историји заправо константа, како закључујемо на основу претходних знања, а које су многи научници настојали, и настоје, да реше, или бар да се приближе најбољим решењима, како би, пре свега као универзитетски предавачи помогли студентима, како би им понудили што прецизнију терминологију и што јасније увиде, али и како би и саму науку о књижевности учинили што функционалнијом.

Зато професор Јован Попов у првом делу ове књиге, названом "Појмови", са освртом на постигнућа светских и наших књижевних теоретичара, разложно их анализирајући, указујући на њихову оправданост или пак мањкавости, настоји да прецизира термине род, врста и жанр.

Чинећи то, он указује на извесна преклапања која су најуочљивија код термина подврста и жанр. Да би дошао до најпрецизнијих одредница, он се руководи оним што нуде досадашња издања "Речника књижевних термина" имајући у виду да је прецизна терминологија основна апаратура без које нема ни теорије ни историје књижевности.

Фото Промо

Са свешћу о томе, у поглављу "Периоди", Јован Попов анализира теоријску периодизацију књижевности Драгише Живковића, као и књижевно-историјску периодизацију Јована Деретића, насталу на темељима праксе, указујући на њихове доприносе, као и на мање добра или пак проблематична решења, па и пропусте, особито у првим издањима, као и на промене, драгоцене исправке и нове увиде, или закључке, у последњим, функционално се осврћући на периодизације Стојана Новаковића и Јована Скерлића, као и на настојања њихових претходника да уобличе историју књижевности или књижевну периодизацију.

Како се показало, састављачима наведених периодизација или пак историја књижевности, највише муке задало је временско уоквиривање, као и именовање прелазних периода који су, како можемо закључити на основу ове књиге, особито инспиративни за њеног аутора. То нам казују и студије "Аспекти барока" и "Контроверзе класицизма", као и студија "Ка превладавању класицизма: о почецима превођења Хомера код Француза и код Срба".

Као историчар и теоретичар, компаратиста и преводилац, изузетан познавалац француске књижевности, Јован Попов пише о настајању и ширењу барока у европској уметности, о друштвеним условима његовог настајања, о његовим дометима и специфичностима, као и о усвајањима самог тог термина или пак отпорима да се он усвоји, као и о третману барока у историји књижевности - барок као раздобље, епоха.

У особито занимљивом поглављу "Полемике", Јован Попов бави се третманом науке о књижевности данас, а у светлу деловања француске нове критике и установљава да је у нашем времену књижевност пре свега повод да се говори о другим друштвеним питањима, да наука о књижевности више нема упориште у самом тексту. У једној од својих студија он разматра добре и лоше стране те чињенице. Као добру види то што теоретичари књижевности нужно морају да прошире своја знања, а лоша је то што је наука о књижевности изгубила своју специфичност, а требало јој је много да до тога дође.

Поред критике студија културе у овом поглављу Јован Попов са специфичним одмаком и духовито, најпре као универзитетски предавач, потом као стваралац и читалац, разматра студију париског професора Пјера Бајара Како да говоримо о књигама које нисмо прочитали која је свом аутору донела статус светске звезде.

Ипак се залажући за читање, као рафинирани читалац, поштовалац традиције, као и лика и дела свог професора Драгана Стојановића и његове херменеутичке страсти, са свешћу о доприносу софистициране полемике науци о књижевности, Јован Попов се враћа најлепшој песми српског романтизма - Santa Maria della Salute - значењима њених појединих стихова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

СВЕ КЉУЧА ОКО ФОКЛАНДСКИХ ОСТРВА: Аргентински председник послао поруку која ће разбеснети Британце

СВЕ КЉУЧА ОКО ФОКЛАНДСКИХ ОСТРВА: Аргентински председник послао поруку која ће разбеснети Британце

ПРЕДСЕДНИК Аргентине Хавијер Милеј изјавио је да је његова влада "сваким даном све ближе" повратку суверенитета над Фокландским острвима, продубљујући дипломатски спор изазван политички обојеним слављем репрезентације Аргентине након победе над Енглеском на Светском првенству раније ове седмице, пише бриселски портал Политико.

17. 07. 2026. у 14:37

НОВА ФАЗА СУКОБА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Иран први пут директно напао ову земљу!

НОВА ФАЗА СУКОБА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Иран први пут директно напао ову земљу!

ИРАН је саопштио да је у петак извео нове нападе на америчке објекте на Блиском истоку, укључујући и први директан напад у Сирији, након шесте узастопне ноћи америчких удара на иранске војне објекте.

17. 07. 2026. у 12:51

КАТАСТРОФА Колико Украјина сада има становника - а колико их је било пре рата: бројеви застрашујући, нема људи за обнову земље

КАТАСТРОФА Колико Украјина сада има становника - а колико их је било пре рата: бројеви застрашујући, нема људи за обнову земље

НА територији под контролом Кијева остало је између 22 и 25 милиона становника, док ратни губици, масовно исељавање, низак наталитет и убрзано старење становништва гурају Украјину ка демографској кризи која би могла из темеља да промени националну, економску и друштвену структуру земље, пише „Азија тајмс”.

16. 07. 2026. у 19:23

Коментари (0)

ТОС ПРОМОВИШЕ ЛЕТОВАЊЕ У СРБИЈИ: Када детаљно упознате наше прелепе планине, нема шансе да им одолите