КАЖЕМО ДА СУ НАМ БРАЋА, А ШТА ЗНАМО О ЊИМА? Књига "Грчка - рат за независност, стварање државе и препород нације" даје многе одговоре

СРБИ воле, али не познају Грке. Не знају им историју, језик, политику...

Фото Shutterstock

Пролазе улицом звучног, али загонетног назива Риге од Фере и не размишљајући по коме је добила име. А да би се неко или нешто истински и зрело волело, ваља га познавати. Подстакнут професионалном и људском уроњеношћу у грчки свет, дипломата и политиколог Душан Спасојевић, удубио се у грчку историју, научио језик и аналитички приступио многоликости јелинске политике. Овом књигом даровао нам је много више од поузданог водича кроз раздобље у коме су створене грчка држава и модерна нација, драгоцено епистемолошко полазиште за озбиљну карактерологију Грка.

Премда је свака држава у којој му је пало у део да службује за дипломату нов, посебан и самосвојан изазов, постоје три сазнања са којима се суочава сваки онај који своју посланичку мисију жели да (из)врши озбиљно, савесно, одговорно и часно. Прво је да без обзира на све претходне припреме и искуство, недовољно познаје земљу домаћина, друго, а са првим повезано, да и његови сународници, односно грађани државе коју представља, мало о земљи акредитације знају. И треће, да његови домаћини просечно и упркос свим привидима, имају само уопштену и магловиту представу о држави и народу које заступа, слику која је често делимична и површна, заснована на клишеима и општим местима, неретко и предрасудама.

Отуд, не може бити истински успешног амбасадора који свом сложеном задатку прилази строго чиновнички, без будне интелектуалне радозналости, спремности да стално истражује и учи, па и емпатије за људску средину у којој ради, независно од тога какве су историјске наслаге и шта карактерише актуелне политичке односе између двеју датих држава. Душан Спасојевић је већ својом првим амбасадорским службовањем у Турској показао, а садашњим у Грчкој доказао, да спада међу оне дипломате који не само да одлично професионално раде, већ и интензивно живе своје поклисарско послање. Дода ли се томе да је и један од оних дипломата, каквих је у нас било сразмерно мало, али и неких заиста изузетних, који су склони да забележе оно што мисле, сазнају и закључују и да о својим мисијама оставе писаног трага, ето објашњења за помало изненађујућу појаву до сада једине целовите студије на српском језику о најзначајнијем периоду новије грчке историје, "рату за независност, стварању државе и препороду нације", под једноставним заглављем "Грчка", потписаног именом формално неисторичара, амбасадора Спасојевића. Опсег и обиље грађе и литературе на грчком и другим језицима, којима се аутор служио током истраживања и писања свога дела заиста је импресиван и гарантује његову беспрекорну научност, што у предговору потврђују и двојица одличних познавалаца теме и њеног ширег контекста, професори Милан Ристовић и Спиридон Сфетас. Тешко би било замислити примеренији српски обол 200. годишњици почетка пута ка слободи овог пријатељског народа, што је забележио и угледни атински "Катимерини".

Фото Промо

Произашао из чврстог сазнања да је без солидног чињеничног познавања, објективног тумачења и исправног разумевања континуитета покретачке идеје и матичног тока, али и свих фаза, меандара и рукаваца борбе грчког народа за ослобођење од османске власти немогуће адекватно спознати главне одлике идентитета савремених Грка, Спасојевићев историографски захват је, у складу са својим предметом, вишедимензионалан и комплексан. Не исцрпљује се у праћењу средишњег догађајног следа борбе за независност (1821-1830), што, с обзиром на изукрштаност разних унутрашњих и спољашњих актера на разуђеном географском простору, ни само по себи није једноставно, већ настоји, и то поуздано и успешно, да предочи предисторију и цивилизацијске претпоставке овог многоликог процеса "врења и зрења", који је оформио Грке онаквима какви данас јесу. "Со соли модерног грчког идентитета јесу културно-верско наслеђе засновано на синтези славне античке и знамените средњовековне византијске прошлости, као и грчки језик", закључак је, али би требало да буде свако будуће полазиште кретању у авантуру разумевања природе овог јединственог европског народа који површинским исказивањем, особито у политичкој сфери, каткада може пробудити неверицу у погледу преживелости древних врлина свога историјског и културног бића.

За Србе би, ако је пажљиво прочитају и о прочитаном дубље размисле, Спасојевићева јасно и једноставно исписана историографска сага могла бити сазнајно вишеструко корисна. Пре свега, наравно, да се чињенично упознају са специфичном и од тока српске у многим појединостима различитом, али с њом и повезаном, грчком борбом за независност од Османлија, као и са портретима и улогама њених најзначајнијих протагониста, од једног Риге од Фере до Елефтериоса Венизелоса. Али, не само то и, можда још вредније, јесте стварање сазнајних и психолошких претпоставки за целовитије и тананије сагледавање, онолико колико је то рационално могуће, особеног, дубинског односа који постоји између грчког и српског народа, а који никако није само мистификација.

Реч је о оном виду блискости чији се одјек може препознати у тексту посвећеном кнезу Милошу Обреновићу у атинском листу "Век", деценију и по након завршетка грчког рата за независност, да су Грци и Срби вазда "били повезани несвесним, нагонским и тајанственим осећањем". У наслову овог (пре)кратког осврта на књигу о којој би се могло, и морало, још много написати помиње се и "срце", што ће рећи љубав. Јер, без љубави и стваралачке страсти, овакви, наизглед "ничим изазвани", искораци ван предела, како се то обично каже, нечије основне струке и редовног професионалног ангажовања по правилу не настају. Да је и у Спасојевићевом случају на најбољи и најпродуктивнији начин тако, нарочито сугестивно сведоче његове странице посвећене магичном Криту и Крићанима, становницима острва на коме је рођена једна од најстаријих медитеранских култура, а чије је лице, како записа његов велики син Никос Казанцакис "озбиљно, намучено и напаћено", док је земља "гола, сурова, и тврда, ненасмејана"...

Фото Танјуг

Спасојевић је заволео Крит и Крићане, наслутивши сличност усуда његових становника са положајем Срба Херцеговине и Црне Горе под крај османске епохе. Познато је да је Крит у састав Грчке ушао тек 1913, после балканских ратова и слома Османског царства, док је Краљевина Грчка успостављена још 1830. Турски зулуми били су најстрашнији баш на острву овог гордог и непокорног народа, делом и зато што је једино на том јужном одсечку грчке земље исламизован знатан број православних Грка. Спасојевић је Криту, том најгрчкијем, али од свих осталих грчких покрајина другачијем острву, посветио последњу главу своје студије, насловивши је "Заборављено поглавље", где се излагање, не губећи ништа од строге научности, местимично вине до истинског песничког надахнућа. А без осећајности не настају, како је говорио Ајнштајн, ни заиста успешне и уверљиве научне студије.

Аутор нам је у руке предао неочекиван, вредан дар своје интелектуалне радозналости, истраживачке посвећености и племените осећајности, на чему заслужује искрено признање и обавезујућу захвалност. Посебне заслуге припадају и издавачу "Чигоја штампи", који је још једном потврдио слух за истински вредне књиге ван уходаних програмских стаза.

Препоручујемо

Култура

1 1

ВОДИЧ КРОЗ ГРЧКУ ИСТОРИЈУ: Пред нашим читаоцима јединствена књига из пера српског амбасадора у Атини Душана Спасојевића

17. 06. 2021. у 07:31

Култура

0 6

НА ЛИЦУ МЕСТА: Чаролија острва - Српски и грчки уметници на ликовној колонији "Аргостоли 2021"

29. 06. 2021. у 15:45

Култура

0 1

СЕЋАЊЕ НА ШОБАЈИЋА: Прва грчко-српска уметничка колонија на Кефалонији

22. 06. 2021. у 07:45

Друштво

0 0

ТРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЗА ПРИЈАТЕЉСТВО ДВА НАРОДА: Породица Сурланџис већ пола века брине о Грчком војничком гробљу на Метиљавици код Пирота

18. 04. 2021. у 07:39

Регион

0 2

ДВА ВЕКА ГРЧКОГ OСЛОБОЂЕЊА: Ове године традиционални српски пријатељи, Грци, обележавају велики јубилеј

27. 01. 2021. у 16:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације