КУЛТ ДУХА СА СЕКИРОМ: Легендарни Загор, из пера двојца Бонели-Фери, прославио 60. стрипски рођендан

М. Мирковић

22. 06. 2021. у 07:11

КАДА се тог 15. јуна 1961. године, на киосцима широм Италије појавио први стрип о Патрику Вајлдингу алијас За-Гору Те-Неју алијас Духу са секиром, или само - Загору, из пера тандема Бонели - Фери, тешко да је ико могао да претпостави какав ће култ израсти око овог јунака, те да ће тај култ бити једнако жив и после пуних шест деценија.

КУЛТ ДУХА СА СЕКИРОМ: Легендарни Загор, из пера двојца Бонели-Фери, прославио 60. стрипски рођендан

Фото Архива

Сценариста Серђо Бонели и цртач Галијано Фери лансирали су тада прву причу о лику рођеном средином деветнаестог века који живи у шуми Дарквуд и, уз свог садруга Мексиканца Чика, беспоговорни је бранилац правде, потлачених, сиромашних...

"Рађање" Загора није прошло без зађевица унутар стваралачког двојца, о чему су више пута говорили и сам Бонели и Фери, који је као стваралац визуелног идентитета јунака однео победу у тим првобитним расправама.

Ипак, "Дух са четкицом" тј. Фери је у овој дебати изборио самосталност, и на грудима Загора нашао се лик црног орла који донекле описује и ауторов карактер - Вакинијан-Танка, огромна птица која је у древна времена била оличење заштите људског рода и борбе на страни добрих сила. У складу са бонелијевском традицијом, Загор је прво личио на филмске глумце, али како су се епизоде низале, његове црте лица су све више личиле на лик млађахног му творца Ферија.

Фото Архива

- Загор веома личи на мене док сам био млад. Одувек сам био авантуристичког духа па сам га удахнуо и њему - говорио је Фери, чији је стваралачки печат у случају "Загора" толико јак да постоји читав "сектолики" покрет обожавалаца (тзв. Феријеви сведоци) који су унапред љути на све цртаче Загора - који нису Фери.

Легендарни Фери је својевремено био гост "Веселог четвртка", који је на велика врата вратио "Загора" на нашу сцену, а у Београду је боравио и уредник "Загора" у кући Sergio Bonelli Editore, Морено Буратини, који је 2015. за "Вечерње новости" открио да је први страни цртач који је радио на "Загору" био наш Бранислав Бане Керац.

Народи и народности СФРЈ упознали су се са Загором седам година од премијере, у баксузном 13. броју "Златне серије" са причом "Насиље у Дарквуду". Нешто доцније, 1976, у епизоди "Џими Гитара" допао је у руке професору историје и писцу Александру Ђукановићу, који се јунаку своје младости одужио исписавши, у складу са свим правилима историографије, целу енциклопедију њему посвећену и насловљену "Загоријана".

- Загор Те-Неј, господар Дарквуда, представља једну од најзначајних измишљених личности на просторима бивше Југославије, за оне који су одрасли седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Данас је већ попримио митски карактер. У време када је стрип почео да умире, последње деценије 20. века, управо је Загор, уз Алана Форда, представљао својеврсног лучоношу, заслужног за то да стрип преживи. И то после девете деценије, златног доба југословенског стрипа - сматра Ђукановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)