Култура

ЧАРОЛИЈА СТАКЛА И ЗЛАТНИХ НИТИ: Изложбом нове колекције Јелене Милошевић отворена манифестација "Дани краљице Јелене Анжујске".

Миљана Краљ

22. 06. 2021. у 16:34

НОВУ колекцију радова од стакла, али и слике, београдска уметница Јелена Милошевић, посветила је жени краља Уроша Првог Немањића, мајци краљева Драгутина и Милутина и ктиторки манастира Градац, а представља их на изложби "Путеви Господњи", којом је отворена манифестација управо названа "Дани краљице Јелене Анжујске".

ЧАРОЛИЈА СТАКЛА И ЗЛАТНИХ НИТИ: Изложбом нове колекције Јелене Милошевић отворена манифестација Дани краљице Јелене Анжујске.

Реч је о смотри коју у част средњовековне српске владарке, од 2006. организују Центар за културу "Градац", ТО Рашка и сестринство манастира Градац.

- Јелена Анжујска је била једна од најпросвећенијих жена, говорила је неколико језика, основала библиотеку, коју су звали "књигохранилиште", школу за сиромашне девојке - прича уметница о добротворки којој је посветила дела.

Спајање модерног дизајна и традиционалних вредности инспирација су и изазов за ову ауторку:

- Слике које излажем су рађене комбинованом техником, уље и акрилик на платну, са додатком светлуцавог праха, карактеристичног за мој ликовни израз - прича Јелена Милошевић, додајући да су византијски преплети на стаклу, инспирисани краљицом Јеленом, део и нове колекције стакла, рађене за београдски Народни музеј. - Нежност и прозрачност стакла и филигрански преплетаји златних и сребрних нити, уз стилизоване елементе из наше традиције, доприносе, да сваки комад има своју уникатност и јединственост.

Стакло за њу, каже, поседује магичну хемију, а дела која је створила у овом материјалу, налазе се у познатим колекцијама, широм света:

- Стакло ће бити још дуго моја инспирација. Изнедрити из себе део душе и пренети на површину стакла, посебан је доживљај, било да су то сликани витражни паравани, ручно дуване и осликане велике боце, или чудесни прозори са византијским преплетом, управо завршени за пројекат "Запис" код Орашца, породице колекционара Душана Петровића. Као сликар препознајем уметност, видим сјај у тами и препознајем таму сјаја.

Посебну стваралачку енергију, ова сликарка и дизајнерка, посвећује иконописању. Јер, док слика иконе, у себи осећа непроцењиву ризницу духовности.

- У посту, молитви, са дубоком свешћу да кроз мене пролази Дух свети док изображавам ликове, повезујем се са том вертикалом коју ми православци имамо - објашњава саговорница. - У сликању икона постоје правила, али не постоји канон како икона треба да се ради, па се ја трудим да и у иконописању имам свој препознатљив рукопис.

ПОМОЋ ПОРОДИЦАМА НА КИМ

БОРАВЕЋИ ван Србије била сам у могућности, да изложбама и предавањима, свету приближим бар део наше пребогате културне баштине, а организовањем аукција својих дела прикупљала сам и средства, која су преко Српске православне цркве, одлазила за помоћ најугроженијим породицама на Косову и Метохији.Најдрагоценија признања су ми Грамата благопочившег патријарха Павла и Грамата Манастира Хиландар.