ПРИМЕРИ ЧОЈСТВА И СРПСТВА: Ни запис на камену више није сигуран, јер се и укупна прошлост може затамнити

Пише Миро Вуксановић

15. 06. 2021. у 17:23

ТЕШКО бисмо могли да нађемо место где су људи тако и толико окренути својој традицији, родословљу и споменицима у њој, а да су, истовремено, тако и толико различити у тумачењима једне те исте традиције, њених главних знакова и основних значења, као што се то у почетним годинама нашег века догађа у Црној Гори.

ПРИМЕРИ ЧОЈСТВА И СРПСТВА: Ни запис на камену више није сигуран, јер се и укупна прошлост може затамнити

Фото С. С. Ј.

Свакодневно се утркују у знању и незнању властите историје, и позвани и непозвани, верници и атеисти, сиротиња и богаташи, поданици и главари, од истих родитеља Срби и Црногорци. И сви хоће да њихова остане старија. И најчешће говоре одједном - да се не чују међусобно, да су што више раздаљени. Зато мало где као у садашњој Црној Гори једно може у свакој прилици да постане двоје, а исто да буде различито. Као да примењују правило да не видиш оно што гледаш, да не памтиш оно што си упамтио, да Српској Спарти нема већих непријатеља од Срба, да Црногорцима Срби нису ни извањи род.

Отуда се, због најезде спољних и унутрашњих заблуда, у самоодбрани мора доказивати да заиста пише оно што пише, да је сигурно било оно што је било, да потомци имају своје директне претке, да је вековно православно црногорско становништво заправо било српско, да му је вера светосавска и његошевска, да му је писмо ћириличко. Тако од "Мирослављевог јеванђеља" украшеног у лимској цркви крајем дванаестог века, од ободског "Октоиха" чије је штампање довршено на самом почетку 1494. године, од богослужбених књига с почетка шеснаестог века из печатње Божидара Вуковића Подгоричанина на чијем споменику пише да је био "први Србин штампар и издавач", па даље, кроз столећа, као што сведочи изложба "Црна Гора, народ, језик, црква, кроз историјска документа", у избору и распореду Јована Маркуша.

На изложби је све сабрано антологијским поступком, примерима који предочавају целину, аутентично, по темама и хронолошки разврстано, онако као што се истина показује, по принципу црно на бело и с поруком: "Тако, већ никако!" Можда ће неко, злурад или неук, мимо свега што јесте, запитати зашто се на такав начин бирају и излажу ктиторски записи у храмовима, рукописи, сведочанства, пасоши, уџбеници, епитафи, факсимили из књига, часописа и листова, реченице цетињских владика, два књаза и једног краља петровићке лозе, зашто се, дакле, све то снима и на изложби путујућој презентује кад је то једноставно тако а не друкчије, да то могу да виде сви који су у Црној Гори и сви који у Црну Гору долазе.

Уместо уопштеног одговора и дугог набрајања, као доказ зашто се и то мора - јер ни запис на камену није сигуран, јер се и укупна прошлост може затамнити - понудићу само један пример, познат, типичан и од срамоте несакривен. Пример је прави - новоцрногорски. Онамо, одакле је родом мајка Вука Караџића, на опеваном гробљу, на споменику црногорског официра, носиоца Обилића медаље, првог и најпознатијег ордена који је установио Његош, у црном мермеру су били уклесани редови:

"Нек ти вјечни спомен свијетли

са крвавог Брдањолта

с Муселима и Брдице

где су твоје хаубице

смрт сијале душманину

за спас српских идеала

и слободу домовине

(из ратова 1912. год)."

Пре три године, јунаков потомак, човек с високим научним звањима, ректор државног подгоричког универзитета, близак свом господару, жељан да ту што дуже остане, наредио је да се натпис са споменика уклони, да се не помињу "српски идеали", рекавши да је то породична ствар, као што приличи стању у породичној држави, у којој исти човек тридесетак година уводи по својој мери демократију. Јесте тај човек прошле године изгубио на изборима у Црној Гори, јесте поменути ректор смењен, јесте се стање у породичној држави променило, али склоњени натпис са споменика није на своје место враћен.

Нико не зна колико је примера чојства и српства доживело такву судбину у ђукановићевској Црној Гори. Неке од примера чојства и српства чува изложба која је као истина у опасности спремљена и на лепом месту отворена.

(Галерија Библиотеке Града Београда, 10. јун 2021)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)