КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Етнолошка ризница: Радосав Стојановић "Земаљски дни Наде Кристине", "Наис принт"

РОМАН "Земаљски дни Наде Кристине" књижевника Радосава Стојановића последњи је део трилогије коју чине још и књиге "Дивљи калем" и "Три хвата неба".

Фото: Приватна архива

Оно по чему је свака од њих карактеристична јесте што писац у њихово средиште ставља судбину жене. Начин на који то чини говори много, како о самом писцу, тако и његовој књижевности. Наиме, Радосав Стојановић, који радо приповеда о жени и у својим причама показује како се такве тематске основе реализују на високоуметнички начин, искључиво у оквирима књижевности, говори и о томе да је његова заинтересованост за жену и њену судбину исконска, а не, што је данас најчешће случај, пројектна и идеолошка.

Нијансирајући психолошки своје јунакиње с великом осетљивошћу, детаљно нас упознаје са свиме што њихову судбину условљава. Реч је, наравно, о изразито патријархалном поднебљу јужне Србије. Док у делу Боре Станковића налазимо значај неписаних закона патријархалног света, темперамент, узаврелост, еротичност, дерт, жал за младос људи с Југа, у "Земаљским днима Наде Кристине" на основу сугестивних, изразито натуралистичких слика, призора из свакодневице, упознајемо сву суровост српског југа, беду и муку становника тог поднебља, најпре преломљену кроз призму рата и страдања од Бугара, потом и њихов живот у послератном периоду, и позицију жене у том свету која се, чини се, од искона није мењала.

У овом роману позиција приповедача, тј. главне јунакиње Наде Кристине је специфична. Из самог "Слова пред причу" разумемо да она приповеда - аутобиографски - ретроспективно, иза сопствене смрти. И како је читавог живота била изложена насиљу - почевши од удаје на превару када је практично заточена и силована, потом малтретирана и тортурисана од девера, па и других сродника из мужевљеве фамилије, унижавана, поткрадана, остављена на милост и немилост у сваком смислу, тако је и њен живот завршен - насиљем, дављењем, након чега је нико није нашао две недеље, јер је нико није ни тражио.

Сада, с те позиције, са неба, с јединог места на којем је мирна, безбедна, Нада Кристина изговара:

"Како ми земаљски дни беоше испричала сам све. Млого извуко у живот и пропати, млого за еден љуцки век. Доста е било, нек ми се душа малко растерети. Кад ме доле неје погледал, нака ме бар овде Господ погледа".

Овај роман написан је на дијалекту. Из њега се упознајемо или подсећамо свог богатства и колоритности црнотравског говора о којем можемо читати и много више у "Црнотравском речнику" Радосава Стојановића који је објављен на сајту Српске академије наука и уметности.

Поред тога, важно је казати и то да су "Земаљски дни Наде Кристине" права етнолошка ризница у којој се упознајемо са доминантним занимањима становника Црне Траве, са оруђима и алатима, с терминологијом везаном за ткање, народну нишњу, покућство, за млевење жита, за пољопривредне радове, сточарство итд.

Поред тога, у роману су као називи приповеданих места заступљени бројни топоними црнотравског краја: Лебет, Млачиште, Прочоловци, Ранђеловци, Чемерник итд.

Посебности овог романа којем би књижевни зналци, као и етнолози, требало да посвете значајну пажњу, као и опусу Радосава Стојановића у целини, који, чини се, није довољно пажљиво прочитан, доприносе и цртежи ликовне уметнице Ане Момчиловић.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Хипнотисани свет

25. 05. 2021. у 13:10

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Похвала несавремености

11. 05. 2021. у 17:27

Култура

0 0

ВИРТУЕЛНА РЕАЛНОСТ: Лажи и неистине постале су дигитално оружје којим се настоји деструирати и убити други

04. 05. 2021. у 15:28

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: "Тамна пучина" Драгана Стојановића - Мрачне стране двадесетог века

27. 04. 2021. у 14:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације