КАКО СУ ПРЉАВИМ НОВЦЕМ ДРЖАВЕ БАЦАНЕ НА КОЛЕНА: Приказ тајни света високих финансија - "Продата слобода" Момира Булатовића

ПОСЛЕ светског финансијског слома 2008. стање у глобалној економији је ишло од лошег ка горем. Либерални капитализам је испољио своју рушилачку моћ, а стварно стање у привредама најмоћнијих држава света је лажно приказивано.

Фото З. Кнежевић

Да није било тако, одавно би се десила побуна ширих размера. Те лажи су, у међувремену, постале толико уверљиве да огроман број људи мисли о њима као о природном поретку ствари.

Истраживање овог феномена је за Момира Булатовића (1956-2019) било узбудљиво, налик послу полицијског инспектора који открива ко је починио злочин. Зато је из броја у број, у недељнику "Печат", објављивао текстове у којима је покушавао да на једноставан и јасан начин објасни свет високих финансија који управља судбинама милијарди људи.

Булатовић је текстове у "Печату" почео да објављује почетком 2008, а последњи је написао септембра 2018. Ти текстови некадашњег председника Црне Горе и премијера СР Југославије, иначе врсног економисте, сада су сабрани у књизи "Продата слобода", коју је објавила издавачка кућа "Вукотић медија". У овој изузетно занимљивој књизи крију се одговори на питања - зашто је хиперинфлација била нужна, како Немачка доминира Европом и зашто је Дојче банка симбол лажне моћи... Булатовић је у текстовима објашњавао и зашто је корупција полигон политике, а приватизација у Србији и Црној Гори урађена са катастрофалним последицама по државе.

Фото Н. Скендерија

- Булатовић је у првој декади писања текстова о економији, понајвише остајао на домаћој сцени. Ту је одмеравао сценарије, режије и драме српско-црногорско-југословенске економије - написао је Манојло Вукотић, директор Издавачке куће "Вукотић медија" у предговору.

- Пливајући прсно, широким замахом руку знања и срцем страственика, Булатовић, све зрелији, зарања у мутне дубине светске економије и финансија. Читаоцу ове књиге је подарено на десетине, на стотине чињеница које попут прецизног графикона, илуструју страшне ломљаве кроз које је у тој деценији пролазила светска економија. Булатовић ће то некада назвати "финансијски ратови", па "лудило система", па "економска куга", "глобални финансијски зоо-врт", "финансијски канцер" или "зачарани круг преваре".

ПРИНУЂЕНИ НА МАЊЕ ЗЛО

БУЛАТОВИЋ је један од политичара који су својим делом обележили бурне године последње деценије 20. века и прве године новог миленијума на црногорској и југословенској политичкој сцени. Ипак, у књизи "Продата слобода" има само неколико текстова у којима он пише о политици, Милошевићу...

- У овим мојим успоменама, као коначна нота, доминира понос иако, људски је то признати, има и учесталих плима туге - писао је Булатовић.

Фото П. Митић

- Јер, као што смо се често "исповедали" један другоме, време нам није било наклоњено. "Свака будала", много пута сам чуо од Слободана, "зна да изабере између доброг и лошег решења". Наша невоља је била што смо морали да прихватамо зло, за које смо ценили да је дугорочно и са становишта наших државних интереса било - мање.

Булатовић разоткрива свет препун "шарених лажа" у којем владају "незајажљиви банкари са гангстерским понашањем". Свет у коме нема социјалне правде. Он говори о модерном ропству, које са на први поглед не види, о кредитима, рецесији, отпуштању радника.

Фото Архива

- Можда се некоме неће свидети оштре оцене аутора о свемоћним институцијама као што су Светска банка, ММФ, Дојче банка, велике америчке банке, крупне корпорације - пише Вукотић. - Булатовић им приписује да су они увели "дужничко" или "модерно" ропство, да нас банке могу избрисати и из списка живих, да је "Америка била велика само кад смо јој се дивили, а не када смо је се плашили"... Или, још шире: "Под заставом слободе, људских права и демократије одвија се обична пљачка становништва, природних богатстава..."

- Пораст криминала који је евидентан свуда, па и у Србији обрачунава се као нешто корисно - писао је Булатовић у мају 2008.

- Запошљавају се нови људи, полицајци и затворски чувари, купује се нова опрема за прислушкивање и репресију, троше се велике своте новца на адвокате и судове, БДП расте, а то је веома важно! Веома позитивно би на раст БДП деловала и евентуална легализација дрога. Критичарима БДП посебну посластицу представља околност да он кредите, узимање новца на зајам, било код страних, било код домаћих поверилаца, обрачунава као пораст друштвеног производа, иако се ради о средствима која се морају вратити у будућности. С друге стране, БДП је потпуно неосетљив према еколошким активностима и напорима да се чува животна средина. Он не обрачунава ни оно најсветије међу људима, помоћ и солидарност, бригу о деци. Многи људи суочени са овим, попут Американаца, чешкају се по глави и питају ко је овде луд? Државне статистике су сјајне. Има све више новца и све је веће сиромаштво. Новац који се обрачунава "по(његовој) глави становника" очигледно није ни његов, ни његове државе. А, некако се опет обрачунава да јесте.

Булатовић је у текстовима објашњавао и како су милиони људи опљачкани, како је прљав новац опран кроз зајмове, кредите, обвезнице, бацао на колена државе и регионе. Често се окретао Европској унији, која, како каже, "представља најамбициознији и (све до недавно) најуспешнији интеграциони пројекат у историји савременог човечанства". Открио је врлине, али и мане тог "бирократског раја".

- Показало се да је уступак крупном капиталу који је учинила бриселска бирократија, створио стање унутар саме ЕУ које води ка њеном неумитном растакању и суштинској прекомпозицији - објавио је Булатовић 28. јула 2017. у "Печату".

Аутор текстова скупљених у издање "Продата слобода" износи доказе који оправдавају тврдњу да новац, како га схвата већина људи, уопште не постоји, а да је модерно банкарство превара. Велике банке и инвестициони фондови стварају новац ни из чега, приказују га као своје власништво и дају га на зајам владама, корпорацијама или грађанима. Када узме кредит од банке, грађанин мора да зна да је једини стварни новац који ту постоји његов депозит и део од његове зараде који, као кредитна рата, припада банци до отплате.

- Амерички и кинески привредни модел су битно различити, с тим што је овај други неупоредиво ефикаснији, праведнији и бољи. У САД педесет милиона грађана прима помоћ у храни, а сваки други неку врсту федералног чека социјалне помоћи да би уопште преживео и плаћао дугове банци - разуме се Кина је, током само једне године, превела у средњи сталеж 300 милиона људи и тиме дала колосалан допринос светској борби против сиромаштва.

Уместо да признају и замоле да буду поучени како се у томе успева, Американци, на ивици економског колапса, попут зле јетрве, нападају и пањкају џина који доброћудно иде својим путем и није себичан и грамзив према свом партнеру. Укључујући и Американце за које знају и осећају колико им је тешко и да пре заслужују сажаљење него љутњу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације