ЈА САМ СВЕ ОНО ШТО ЉУДИ МИСЛЕ ДА НИСАМ: Јелена Гавриловић о серији "Од јутра до сутра", животним и пословним одлукама...

НА велико платно ступила је пре 14 година као Нина из Русије, у филму "На лепом плавом Дунаву" Дарка Бајића. Одмах је скренула пажњу и публике и колега, које су је наградиле на Филмским сусретима у Нишу. Специфичне појаве, префињена и велике моћи трансформације, које преноси у улоге, Јелена Гавриловић једна је од најпрепознатљивијих јавних личности у Србији.

Фото: Миша Обрадовић/Прва

Глумила је у серијама "Синђелићи", "Село гори, а баба се чешља", "Немањићи", "Убице мог оца" и "Црвени месец", али највећу популаност стекла је улогом Татјане Божић у хит серији "Истине и лажи". Заиграла је и у неколико иностраних пројеката, а запажену улогу имала је у другој сезони америчке серије "Предстража". Велико признање добила је и када се као Елза, којој је позајмила раскошан глас у анимираном филму "Залеђено краљевство", нашла у трци за Оскара и Златни глобус. Ових дана, наша глумица снима у Лондону британски филм "Gassed Up", а на нашим малим екранима гледамо је у теленовели "Од јутра до сутра". Сваког дана, од 20.00, на Првој ТВ пратимо Јелену у роли која је открива у потпуно другачијем светлу. Њен нови лик, Анђелка Крстић, десна рука власника ВеТВ, за јавност је страх и трепет, али је потајно заљубљена у свог шефа и крије велику тајну.

- Анђелка и ја смо веома различите. Оно што је можда једина сличност јесте да мене људи понекад доживљавају онаквом каква нисам. Најтеже ми је било да направим разлику између Анђелке и Татјане из "Истине и лажи" јер људи воле када играм негативца, некако ми је било тешко да нађем ту суптилну црту која ће њих две раздвајати, иако су по својим суштинама и енергијама различите - објашњава у разговору за "ТВ новости" Јелена Гавриловић.

Анђелка је опасна и моћна заменица телевизијског могула Воје Ајкуле, али открили смо да се испод њеног каменог оклопа ипак крије емотивна и нежна душа, жељна љубави. Како ви доживљавате ту Анђелкину дволичност?

- Не мислим да је Анђелка дволична, само покушава да опстане на месту на коме се налази. Није једноставно бити жена на тако високој позицији. Неузвраћена љубав ју је направила таквом и њој је неопходно да носи маску како би се заштитила. Многе жене данас то раде.

Са Зораном Пајићем, Јаном Милић Илић и Стефаном Бузуровићем  у серији "Истине и лажи"/Фото: Миша Обрадовић/Прва

Колико је Анђелки и женама уопште тешко да у данашње време стигну на моћне и успешне позиције? А шта је потребно да на њима остану?

- Тешко је женама. Ми имамо неке друге врсте обавеза, жене су и хормонска бића, лоше расположење јако утиче на нас. Тешко је приступити послу без емоција. Сматрам да је то код жена немогуће. Не познајем ниједну која може да буде хладнокрвна.

У серији "Од јутра до сутра" смењују се заплети и авантуре јунака под светлима рефлектора, али и иза камере. Какви сте ви када се рефлектори и камере угасе?

- Ја сам вишеслојна личност, у смислу да ме људи доживљавају на један начин, а често сам потпуно другачија. Доста сам брза, динамична, али знам понекада да се склоним. Имам свој свет и своје пријатеље који су ми велика подршка, другачија сам. Ја сам све оно што људи мисле да нисам. Понекад је лепо имати ту маску коју можеш да приуштиш и да је скинеш када то пожелиш.

Фото: Инстаграм/Jelenagavrilovicofficial

Коју особину бисте променили у свом карактеру, а шта највише цените код себе?

- Доста тога бих променила у свом карактеру и на понечему радим већ годинама. Највише ценим ту истрајност и упорност, можда ми је то највећи квалитет.

Колико вам је лепота помогла у каријери и животу? Да ли сте некад на својој кожи осетили њен терет?

- Хвала на комплименту. Глумца физички изглед доста ограничава јер понекад редитељи нису довољно маштовити да могу да вам дају неку улогу која може да вас трансформише. Све помаже и све одмаже. То вам је као новчић са два лица, никада не знате на коју страну ће да падне.

Управо вас редитељи, које помињете, често виде у улози опасне жене, да ли сте пожелели да играте нешто другачије и шта?

- Често сам желела да играм другачије улоге. На факултету сам себе потпуно другачије доживљавала, али увек кажем да је глумац само "извођач глумачких радова". Ми смо можда оно што други људи виде у нама, а најмање оно што мислимо да јесмо. Тешко је бити свој, али је неопходно.

Да ли вам је "измакла" нека рола у којој сте баш желели да се појавите и представите публици?

- Измакло ми је доста таквих улога, али не бих рекла које.

Играте у новом британском филму "Gassed Up", редитеља Џорџа Ампонса, у продукцији "Амазон прајм видеа". Како је дошло до те сарадње? Можете ли да нам откријете кога играте?

- Не могу још увек детаљно да причам на ту тему, али могу да кажем да је у питању акциони трилер редитеља Џорџа Ампонса, номинованог за награду Бафта. Прича прати 20-годишњег Еша (Стивен Одубола), који покушава да заради новац за своју 14-годишњу сестру и пошаље мајку на рехабилитацију, али бива ухваћен у ланац организованог криминала који води млади и харизматични мигрант (Скајлар). Главне улоге тумаче Хари Пинеро, певачица Меј Милер и многи други, а премијера ће бити следеће године на платформи "Амазон прајм"  у Великој Британији и Ирској.

Фото: Инстаграм/Jelenagavrilovicofficial

Почетком године наступили сте на Светској изложби "Експо 2020" у Дубаију, у програму посвећеном Дану државности Републике Србије. Шта сте представили светској публици? По чему памтите тај наступ?

- Врло сам почаствована што сам део платформе "Србија ствара" која промовише младе уметнике који раде ван оквира наше земље. То је био концерт филмске музике са Александром Милутиновић, у оквиру павиљона Србије, на Дан државности наше земље. То је за мене заиста велика част. Уживала сам у извођењу култних нумера српске кинематографије.

Какав осећај у вама буди то што се често нађете у улози српског амбасадора у свету?

- Велика је привилегија и част када вас позову да радите у иностранству. Лепо је када на достојанствен начин можеш да представиш своју земљу, у сваком смислу те речи. Сматрам да су таленти наше највеће благо, то је оно што би требало да негујемо. Лепо је отићи, али је лепо и вратити се кући.

Недавно сте наступили на донаторској вечери у Њујорку и поново показали да сте глумица веома раскошног гласа. У комбинацији са физичком појавом могли бисте и на Бродвеју да направите велику каријеру. Да ли понекад размишљате о томе?

- Волим своју земљу и сматрам да увек када добијем прилику да радим у иностранству то је веома лепа привилегија. Ми глумци смо везани језиком за земљу у којој смо рођени. Волим да глумим на нашем језику али, наравно, никада не бих одбила понуду да одем и играм на страном језику и да се потом вратим. Глумачки посао је непредвидив, не можеш никада да знаш какве ћеш понуде добијати, а увек се радо одазовем када ме странци позову. Имала сам част да тумачим једну од главних улога у другој сезони америчке серије "Предстража" (The Outpost), да глумим уз Селму Хајек у америчком трилеру "Еверли", затим у драми "L'angelo di Sarajevo" коју је режирао Енцо Монтелеоне, иначе познат по филму "Медитеранео". Све су то изузетна искуства.

"Предстража"/Фото: SyFy

Кажете да је глумачки посао непредвидив, чиме се водите и на основу чега доносите животне и пословне одлуке?

- И животне и пословне одлуке увек доносим на основу свог инстинкта. Немам рецепт за доношење одлука. Онако како се осећам, тако и радим.

Због које одлуке се кајете јер вас је одвела у неочекиваном, мање жељеном правцу?

- Не кајем се ни због чега. Свака одлука ме одвела баш у том правцу у коме је требало да кренем.

Фото: Инстаграм/Jelenagavrilovicofficial

Кажу да у животу добијеш шта можеш да поднесеш. Шта вам је до сад било најтеже?

- Мислим да је свакоме од нас најтежи губитак блиских људи. То је нешто што ми, људи, морамо да подносимо. Сусрети и растанци су саставни део живота, неки су трајни, неки су привремени, али срешћемо се сви једног дана.

Говорите о другима са пуно љубави, колико вама емоција значи?

- Мени је љубав веома важна. Она је покретач свега, целог универзума.

Шта певате за своју душу, а шта у одабраном друштву драгих људи?

- И за своју душу и за одабрано друштво певам исте ствари. Увек певам само оно што се мени свиђа. Зато можда никада не бих могла у потпуности да будем певачица, јер не бих знала како да се прилагодим трендовима. За мене музика не подлеже тренду. Музика ми је увек, од оне из цртаних филмова, па све до ромске музике и џеза, само оно што осећам.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације