КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Хероји љубави

НОВИ роман Бојана Савића Остојића "Луси" ("Лагуна", Београд 2025) драга је и динамична, фрагментарна књига која се заснива на сећањима јунака приповедача Зорана.

Фото: Приватна архива

У њиховом центру је Луси, неконвенционална, занимљива девојка која је, како се испоставља, особа која обележава његов живот. Разлог за то свакако је специфичност односа то двоје, с почетка приче младих људи - средњошколаца, па студената - који се креће у изазовном, али несигурном простору, између пријатељства и љубави. Њихов избор - да гаје ту врсту односа - проистиче из чињенице да желе да буду другачији, да се опиру очекивањима средине, али и из њиховог животног неискуства које, свакако, иде уз младост јер, како једна популарна песма каже: "Све је лако кад си млад...".

Пратећи низ њихових безбрижних, лакомислених и шармантних доживљаја, увек у атмосфери средњошколских и студентских домова, изнајмљених станова, седељки, журки, београдских локација, које "цртају мапу једног града, компилирају музичку матрицу једне младости" (по Владислави Петковић Гордић), разумемо да су Зоран и Луси истински "Хероји улице", који су постали антихероји своје "везе" јер, како се до краја испоставило, да је био другачији концепт њихових односа, он је могао бити Ромео, а она Јулија, чија би прича могла имати срећан крај. То је чињеница на коју нема утицаја ни друштвена атмосфера, нити било шта друго. А њихова прича одвијала се крајем деведесетих година двадесетог и у првој деценији двадесет и првог века.

Фото промо

Зашто се њихов жељени однос, ако је уистину био жељен, показао као неодржив?

Зато што је природа мушко-женских односа уистину другачија, о чему сведоче и живот и литература, и зато што је у свакој врсти везе, испоставља се, неопходан истовремени "раст" актера.

Одмичући са читањем "Луси", разумевамо сав ризик игре која се огледа у "двосмисленој атмосфери која влада пет центиметара од њеног тела". Уколико се та атмосфера стално понављала, а јесте, исход је посве известан - и природан.

Незрелост јунака с почетка приче, а Зоранова до њеног краја, и константна потреба за необузданом слободом, појачана је чињеницом да је реч о младима који уче школу и студирају у другом граду, без "присмотре" родитеља.

У чему увиђамо очигледност несразмере разнородног раста двоје јунака?

У чињеници да је Зоран остао загледан у његове и Лусине "дописне свеске", да чува ситнице из тог периода које му значе (карте за концерте, медведиће и песме које му је Луси поклонила за рођендан...), да је након толико година остао запитан о разлозима њеног коначног одласка, да га све то опседа и као четрдесетогодишњака који је разведен и који има дете које треба да пође у школу. Са Луси није такав случај, она се отиснула у живот, без освртања, разумевајући да се он мења и додељује нам нове, важне улоге.

Све наведено поразно је за личност једног мушкарца - који више није млад. И баш то, можда, отвара поље ризика - да читаоцу умањи задовољство због спознавања тренутка у којем Луси постаје биће "међу јавом и мед сном", када се, због конкретног одустајања и недостајања, што нас подсећа на прозу Јелене Ленголд, појачава спиритуалност онога кога смо волели, о чему стичемо накнадна, углавном непотребна знања.

Свакако, "Луси" обнавља стара знања о "љубави и свету" и "ван света", о чему нам је приповедао Павле Угринов. "Луси" потврђује као доиста није потребно "неко друго време" за "Хероје улице" који су требали да буду хероји љубави или ништа. 

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Освајање речима

09. 07. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Умножавање несреће јунака

02. 07. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Слика савремености

04. 06. 2025. у 08:00

Додатак Култура

0 2

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Слика стваралаштва

29. 05. 2025. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације