ПОГЛЕД ИСКОСА: Тријумф Босиљеве

У Галерији Српске академије наука и уметности у току је изложба једног сликара која побуђује велику пажњу публике.

Илија Босиљ - Апокалиптична птица и животиња - Фото Приватна збирка

Под називом "Илија Босиљ: тријумф уметности" представљен је део опуса Илије Башичевића Босиља (Шид, 1895-1972). Реч је о представнику тзв. наивне или народне уметности, самоуком сликару, чија би изложба донедавно била незамислива у таквом храму уметности какав је Галерија САНУ. У време после Другог светског рата кључна фигура на српској ликовној сцени уз Петра Лубарду био је сликар, професор и академик Мило Милуновић. Он је имао најгоре мишљење о наивној уметности, а у том смислу треба имати у виду и мисао даровитог, школованог и писменог сликара Микана Аничића: 

"Наивни уметници, аматери и авангардисти су упропастили српску уметност." Није нам познато да су се најбољи наши ликовни критичари као Лазар Трифуновић, Миодраг Б. Протић, Ђорђе Кадијевић и Срето Бошњак бавили фолклором а Драгош Калајић, најважнији међу њима је презирао такав израз. Школовани сликари су га одбацивали огорчени што је Титова власт много више улагала у приказивање наиве у свету него академске уметности, некима од наиваца објављене су обимне монографије какве су касније вредни сликари морали да штампају о свом трошку. 

Било је и замерки да наивци уоште нису наивни већ граде свој стил из користољубља и сл. Таква уметност ипак је нашла свој пут. Емилија В. Церовић је објавила студију у угледном "Зборнику Народног музеја", Иван Табаковић је писао о њој, Грга Гамулин и теоријски, а сликар и академик Мића Поповић у САНУ одржао предавање "Нова народна музика и такозвано наивно сликарство". 

У Србији је тако најпре почео да слика Јанко Брашић 1933. године, затим Хегедушић покреће Хлебинску школу, а у банатском селу Ковачици слични ствараоци се појављују 1938. да би шездесетих година у селу Уздину, недалеко од Ковачице, просликале и сељанке румунске народности. Отворене су и специјализоване галерије и музеји посвећени наивном стваралаштву - у Загребу 1952, у Ковачици 1955. и у Светозареву 1960. године.

Наивно умеће постало је чињеница која се не може заобићи. Када су чувеног француског историчара уметности Жана Касуа упитали чиме објашњава толики успех наивног сликарства, одговорио је да су људи засићени делима апстрактног сликарства која не разумеју и да су слике наиваца, својим наивним реализмом, дошле као освежење замореном гледаоцу. Мића Поповић је у том смислу у поменутом предавању приметио:

"Наивно сликарство постало је велика потреба образованих људи, оних који су врло далеко од тога да буду интелектуално наивни". Тако су у каталогу актуелне изложбе у Галерији САНУ и текстови двојице истакнутих професора и академика - Војислава Ј. Ђурића и Дејана Медаковића. Зато је са правом у називу изложбе поменут тријумф - Илија Босиљ је не само највреднији српски ликовни самоуки стваралац већ и светски крајње значајна појава.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА: Месечева кћи

30. 04. 2025. у 14:00

Додатак Култура

0 3

ПОГЛЕД ИСКОСА: Србиновићев јубилеј

23. 04. 2025. у 11:00

Додатак Култура

0 2

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на великана

16. 04. 2025. у 08:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Кодови и основе културе

27. 03. 2025. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације