ПОГЛЕД ИСКОСА - ЋЕЛИЋЕВ ЈУБИЛЕЈ
Стојан Ћелић (Босански Нови, 1925 - Београд, 1992) био је и остао прослављени српски сликар, професор, академик и писац о уметности.
Стојан Ћелић, Медитеран, Галерија САНУ
Овим текстом обележавамо 100 година од његовог рођења. У време када су многи опуси обезвређени и аутори пали у заборав, његова ликовна дела и реч чврсто стоје. Не треба, међутим, имати илузију да Ћелића нису оспоравали. За њега се говорило да је шеф босанског лобија на београдској Ликовној академији (уз Раденка Мишевића, Емира Драгуља и друге). Драгош Калајић (а он је био веома моћан) сматрао је Ћелићево сликарство "апстрактним кичем" али и модернизму толико наклоњени сликар Радован Хиршл отишавши да живи у Цирих приметио је "да су музеји пуни Ћелића", у смислу да има много слика сличних његовим. Писац овог текста је уочио да неке слике славног академика доста личе на поједине Анри Матиса, о чему је нашао потврду касније и у главном тексту Станислава Стаже Живковића у каталогу највеће Ћелићеве ретроспективне изложбе у Галерији САНУ 1990. године.
С друге стране, том виду стваралаштва крајње ненаклоњени чувар Медиалине харизме Михајло Ђоковић Тикало изузетно цени текстове Стојана Ћелића, а они се не могу сасвим одвојити од његове уметности. Сликари често нису поуздани проценитељи вредности дела других стваралаца, у комисијама и жиријима су неупоредиво објективнији и неутралнији историчари уметности и ликовни критичари.
Ћелићев опус је самосвојан и поред свих референци на друге модернисте, познато је да слика настаје из слике а текст из текста, нема девичанске, чисте уметности или, како сликар Милун Митровић каже: "У уметности нема невиних". Јохан Волфганг фон Гете је рекао да када би од његовог дела одузели све оно што дугује претходницима, ништа не би остало.
Стојан Ћелић се као писац о ликовној уметности, као беседник у интервјуима и као интелектуалац винуо до таквих висина да и студије о његовом сликарству наших најбољих старијих историчара модерне уметности какав је Станислав Сташа Живковић делују помало наивно, а сличног узлета је и његово сликарство. Умео је да буде и сјајан педагог. Као сликару и критичару били су му крајње страни сви видови реализма, метафизике или фанастике, међутим, управо је он као професор препознао такву сликарску звезду у успону, какав је био Милан Милетић. Усмерио га је саветима, ликовним примерима и отворено подржао, када су многи сликари те врсте били већ на почетку онемогућени. Ћелић се бавио графиком, цртежом, пастелом, акварелом, таписеријом, мозаиком, сценографијом и илустрацијом књига.
Ликовна култура у Србији нема свог Кандинског, Клеа, Мондријана, Ротка и Горког али има Ћелића, Возаревића, Томашевића, надасве Табаковића и друге ликовно не мање вредне модерне мајсторе какав је Иљовски. Због својих унутрашњих, чисто ликовних квалитета, дело Стојана Ћелића је толико било цењено у свом времену и биће исто тако и у будућем.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Отворен мега-терминал у Франкфурту: Немачки аеродром 10 лета градио за 4 милијарде € - 4 године пробили термин
ПРВИ авиони који ће користити терминал од четвртка биће кинеске авио-компаније.
22. 04. 2026. у 15:02 >> 15:05
Тројица наоружаних упали у кућу на Максимиру, дечак их отерао - побегли кад је кренуо да бије
POLICIJA спроводи криминалистичку истрагу како би утврдила све околности и пронашла починиоце.
22. 04. 2026. у 20:31
"Најзгоднија преваранткиња 21. века" донела шок-одлуку! Свет је затечен, после најновијег скандала је нестала, а сада...
Њена животна прича је помало нестварна. Уосталом, филмски делује сценарио: тенисерка нестаје с терена без поздрава, без саопштења, без речи збогом. Свет сазнаје да је пензионисана тек кад јој је уклоњено име са листе активних играча и то од стране Агенције за интегритет тениса. Телефони искључени — и њен, и очев, и мајчин. Медији шпекулишу о бекству. Последњи меч одиграла је у другом колу Мајами опена против Иге Швјонтек у марту 2024. Тако се, тихо и мистериозно, у мају исте године завршила каријера Камиле Ђорђи — а тек онда је почела права прича.
22. 04. 2026. у 20:01
САД направиле списак НАТО земаља - "добре и лоше": Ко је све на листи? Српске комшије највећи добитници, а Трамп хоће да казни "злочесте"
"САВЕЗНИЦИ који наставе да не испуњавају свој део обавеза колективне одбране сносиће последице."
22. 04. 2026. у 19:27 >> 19:39
Познати новинар потписао уговор: Нова емисија на РТС 1
У ПОСЛЕДЊЕ три деценије радио је интервјуе са најзначајнијим политичким личностима из земље и региона, анализирајући друштвене, политичке, економске, културне и спортске феномене.
22. 04. 2026. у 14:35
Шок: "Цеца је дала отказ комплетном обезбеђењу - видела је фотографију шта су радили"
"ЈЕДНА птичица ми је рекла да је отпустила оне раднике обезбеђења."
22. 04. 2026. у 15:33
Сада је дефинитивно пукло савезништво САД и Украјине: Зеленски урадио нешто незамисливо
УКРАЈИНСКО руководство, након више од годину дана напора да одржи стабилне односе са администрацијом председника САД Доналда Трампа, јавно је признало крах досадашњег партнерства.
20. 04. 2026. у 20:41
Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: "Закон је јасан, то је обавеза"
БУДУЋИ мађарски премијер Петер Мађар изјавио је да ће се његова земља поново придружити Међународном кривичном суду и бити спремна да спроводи налоге за хапшење, укључујући и онај који се односи на израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.
20. 04. 2026. у 20:04
"Потврђена идиоткиња!" Рус извређао Мелонијеву, Италија упутила протест: "Фашистички олош, издала бираче"
ИТАЛИЈА је упутила оштар протест Русији након увредљивих изјава руског ТВ водитеља на рачун премијерке Ђорђе Мелони, док јој је председник државе пружио подршку и осудио скандалозне коментаре.
22. 04. 2026. у 08:44
Најновије из рубрике
Нови живот "Боја на Чегру" : Рестаурано монуменатлно платно Боже Илића, после више од 70 година поново у јавности (ФОТО)
НАСТАЛА 1954. године, монументална слика "Бој на Чегру" Боже Илића (1919-1993), осим једног кратког излагања, деценијама је била сакривана од очију јавности, да би се после пуних седамдесет година тишине, ова историјска композиција сада нашла на актуелној изложби "Херојско и трагично - слике рата у Историјском музеју Србије".
22. 04. 2026. у 18:38
Уметник са "Златном медаљом Милоша Обилића": Сећање на архитекту Мирослава Крејчика у Друштву архитеката Новог Сада
ПЕТ деценија од смрти београдског и новосадског архитекте, професора, сценографа чешког порекла Мирослава Крејчика (1895 - 1976), 23. априла у 18 часова, биће обележено у просторијама Друштва архитеката Новог Сада (ДаНС).
22. 04. 2026. у 17:52
Маљевич и Харинг у срцу Шумадије: Представљање мапе графика Горана Димића у Малом ликовном салону у Крагујевцу
МАПА графика "Сусрет Казимира Маљевича и Кита Харинга код Горана Димића" (издавач "Беорама", едиција Сава&Дунав) биће представљена у Малом ликовном салону Народног музеја Шумадије у четвртак, 23. априла од 19 часова.
22. 04. 2026. у 17:22
Кратки филмови две младе српске редитељке у званичној селекцији Кана: Тамара и Тара на Међународном филмском фестивалу
Младе срспке редитељке постигле су велики успех! Кратки филмови „Нико ништа није рекао“, у режији Тамаре Тодоровић и „Преко прага“, редитељке Таре Гајовић селектовани су за званичне такмичарске програме 79. Међународног филмског фестивала у Кану - главни такмичарски програм кратког филма и Ла Синеф.
22. 04. 2026. у 11:54
Са Ивачковићем и Крагуљем - у свет: Галерија "Рима" други пут гостује на сајму уметности "Арт Брисел"
БЕЛГИЈСКО уметничко тржиште је веома карактеристично, а у односу на број становника, то је земља која има највише колекционара на свету, истиче, за "Новости", Александар Милојевић, оснивач и власник Галерије "Рима", која ће ове године други пут учествовати на "Арт Бриселу", и то од сутра, па до 26. априла.
21. 04. 2026. у 16:44
Коментари (0)