КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Помилована давнина још траје

СТИХОВЕ које садржи наслов овог текста аутор је написао 25. априла 2012. године.

Фото: Приватна архива

Они припадају песми "Помилуј ме... Господе..." чији је тон само на почетку молитвен, а који је у контрасту с поентом која нам казује да је лирски субјект у власти "загорских древних гротески" и која затвара циклус чији је назив "Нека нас благослови Матош".

Зашто, питаће се читалац ових редова, крећемо од краја, уместо од почетка? Зато што читајући тај циклус, у којем су све песме датиране, приближавајући се крају, разумевамо нешто што је веома значајно, како за композицију циклуса, тако и за самог песника и лирског субјекта који је, по свему судећи, његов алтер его. Он је сасвим посвећен прошлости и идеалној, мртвој драгој. Изван тога за њега ништа не постоји. Само сећања су жива и он сам живи док је у њима. Ту налази утеху, која је унеколико, по атмосфери, слична Матошевој "Утјехи косе" и на коју, баш због тога, често реферише и утврђује нас у претпоставци да је у рукопису реч о идеалној мртвој драгој.

Наиме, песма "Грич", која отвара збирку Зорана Љ. Милића "Тако је то код нас Словена" (СКЗ, 2024), очигледно је названа по месту на којем се одвијала идеална љубав, а за које је лирски субјект, баш због тога, изузетно везан, испевана је 25. априла 1974. године. Потом - четрнаест песама у којима се та љубав романтичарски слави испевано је 25. априла 1977. године и три последње песме, од којих две, изузимајући последњу коју смо већ поменули, садрже елементе еротике, тако славећи живот и исказујући веру у њега, написане су 25. априла 2012. године.

Фото промо

Када наведене датуме упоредимо, разумећемо да се 25. априла 1974. године догодило нешто веома важно, вероватно смрт идеалне драге, али и да су од тада па надаље 25. априли у постојању лирског субјекта најзначајнији, да су места његовог сећања, везе са идеалном мртвом драгом, истовремено, у тој - вечно живој - љубави и места повезаности са васионом и звездама - баш као што је то у песми Santa Mariа della Salute Лазе Костића.

И док је песнички циклус "Нека нас благослови Матош" као повлашћено место имао загребачки Грич, јер се на њему одвијала љубав лирског субјекта и идеалне драге, у рукопису "Вера и Коста у биоскопу Балкан" такво повлашћено место јесте београдски Калемегдан, чији је назив садржан у наслову девет песама рукописа, док се у другим песмама он неретко спомиње.

За разлику од лирског субјекта који је сам актер једне љубави у песничком циклусу Нека нас благослови Матош, овде песник, истовремено и лирски субјект, пева о љубавној вези својих изузетно блиских пријатеља. Тај рукопис најбоље бисмо представили уколико бисмо га замислили као својеврсну врло пространу галерију у којој се налази стална поставка, у оквиру које је добро промишљено место сваке слике.

Шта се све с речима може, показао нам је особито у овом циклусу Зоран Љ. Милић, захваљујући врло сложеном систему асоцијација и великом језичком дару и умећу, јер он, између осталог, ствара нове речи и игра се њима, испитује све њихове семантичке могућности, као и њихову комбинаторику, на посве оригиналан начин.

Његова поезија је и у језичком смислу изузетно изазовна, јер је Милићево осећање језичких слојева и могућности заиста несвакидашње, веома дубоко и прецизно, па тражи посвећеног читаоца. Ту поезију није лако савладати услед непрозирности појединих лексема и необичности синтагматских склопова. Но, то сигурно не умањује жељу читалаца јер, уколико није у прилици да све разуме, интуитивно, а стиче се утисак да је песник управо желео да подстакне интуитивност, долази до песникових порука, до путоказа који читаоца воде даље кроз ту поезију изложбу.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Женско и мушко

27. 11. 2024. у 06:15

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Утеха у језику

21. 11. 2024. у 10:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Трагедије без краја

13. 11. 2024. у 06:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Поезија насупрот НВО агендама

24. 10. 2024. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације