КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Трагедије без краја

ИМАЈУЋИ у виду целокупно књижевно дело Енеса Халиловића, па и овај избор, објављен у Плавом колу Српске књижевне задруге 2024, а чији је наслов "Каменорезачки занат" - који садржи 21 причу из "Потомака одбијених просаца" (2004), 24 приче из "Капиларних појава" (2006), а из "Чудне књиге" (2017, 2018) са новим причама 46.

Фото: Приватна архива

Можемо потврдити само оно што су књижевни тумачи до сада већ уочили: да је наречени аутор мајстор кратке приче хармсовског типа, ерудита, изванредан познавалац светске и наше културне и књижевне традиције (Јахја Фехратовић); да се његово дело, готово у целини, темељи на познавању оријенталне културе, а да је у његовом делу доминантни приповедани простор Пештер са околином; да су у причама у великој мери заступљени мотиви мушко-женских односа, како налазимо и постављање сихира (црне магије), што је само једна од очигледних веза његовог стваралаштва са народним обичајима и усменом књижевношћу; да су поједине његове приче бајколике, да то, наравно, уопште није случајно, и тај њихов вид, као и неретко оних прича које су проистекле из мита, потврђују везу са фолклором.

Иначе, приповедач увек инсистира на пореклу приче чији је извор свагда ван појединца, а коју он надограђује. Прича из народа повод је за настанак и његове приче. Отуда у њима налазимо формулације "Казује наш народ" или "причала ми је Џемила"... (Јасмина Ахметагић). Са друге стране, Енес Халиловић је аналитички посматрач света, што може бити повод за причу која садржи "једну велику истину или упечатљиву слику" (Јахја Фехратовић), лик басне, као и досетке, додајемо ми.

Фото промо

Ипак, који год лик да има његова прича, она казује о судбинама људи једног колектива који живе и делају у складу са древним и строгим назорима оријенталне културе чији су рефлекси присутни и у муслиманским заједницама на Балкану (Veysel Mehmet). И када их поштују, они бивају крути, неумољиви, не исказују љубав према ближњима, неретко чине репресију над другима, не кају се, никада ни од кога не траже опроштај. Последице таквог делања често се не завршавају добро ни по њих саме. Уколико назоре тог колектива неко од јунака прекрши, такође страда.

Уопште, у делу Енеса Халиловића много је трагедија, које су непрестано умножавају и којима, заправо, нема краја. То нас, док читамо овај избор прича, чији наслов носи конкретну, тамну, симболику, а имајући у виду целокупно дело овог ствараоца - јер он је, у сасвим позитивном смислу, писац једне књиге - подстиче да истражујемо узроке тих чињеница истовремено и са књижевног, и са културолошког и са антрополошког и са психолошког аспекта. Питање свеприсутне несреће у његовом делу, али и зла које у појединим ликовима опстојава, одавно нас опседа - јер у његовој прози нема срећног човека.

Важно је на овом месту истаћи да жене у том свету мало о чему одлучују, често чак ни о сопственом телу, ни о својој судбини, ни о избору животног сапутника, ни о својој деци...

Оне најчешће, посве недужне, трпе последице мушких одлука и постају трагичне личности.

Њихова несрећа константно се умножава нагомилавањем негативних мушких одлука, које покрећу праву стихију. Стога се стиче утисак да је у прози овога писца природни потенцијал јунака, нарочито мушкараца, зло које се развија и умножава. Зло често происходи из страха мушкараца, јер је, како показују истраживања, мушкост у култури части несигурна.

Судбине Халиловићевих јунака су тешке, а приче о њима чудне и, упркос свему, лепе. Јер, "око лепоте су увек или мрак људске судбине, или сјај људске крви" (И. Андрић, "Разговор са Гојом").

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Поезија насупрот НВО агендама

24. 10. 2024. у 06:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Кроз векове - на граници

03. 10. 2024. у 07:40

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Чудесни кутак

24. 09. 2024. у 17:21

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Посвећен нашој историји и култури

17. 09. 2024. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације