КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Паралелни светови
НОВА збирка Ранка Крстајића, насловљена према уводној причи "Господар среће" (СКЗ, Београд, 2023), могла би понети и наслов "Чудна књига", да књига таквог наслова већ не постоји (Енес Халиловић, "Чудна књига", "Албатрос плус", 2017).
Фото: Приватна архива
Но, иако има мотивских сличности међу њима, још више је разлика. Док читамо и једну и другу, уочавамо све нијансе зачудности, као и разноврсност приповедачких поступака који тај феномен чине ефектним.
И док су Халиловићеве приче сасвим кратке, те у својој поенти подвлаче зачудност која се односи најчешће на овостраност, а с којом се приповедач или јунаци срећу или пак суочавају у важним инсертима из свакодневице, Крстајићеви јунаци (не тако кратких прича), у чијем свету су границе стварности и оностраности веома флуидне, зачудност стално истражују, настоје да разумеју узрок и последицу, да разреше мистериозне догађаје, што их, неминовно, још дубље води у зачудно и несазнајно, у паралелне светове, у помешане временске одсеке, у сусрете и с мртвима и са живима, као и са самима собом - другачијима, до тада непознатима. Та трагања неминовно условљавају њихову дезоријентисаност, сумњу у сопствени идентитет и егзистенцију, али и сумњу, чак неповерење, у постојаност света, која је, заиста, у Крстајићевим причама врло, врло условна.
Приповедачи се с јунацима срећу у улицама које више не постоје, или бар не носе раније називе, на мансардама, у собичцима и становима у којима одавно нико не живи, на опустошеним местима на којима су се својевремено десиле велике несреће, у опскурним кафанама у којима их прекоревају или пак упозоравају прозорљиви и јуродиви.
Фото Промо
Приповедачи с њима воде каткад живе дијалоге, каткад оне који се једва невољно одвијају, а понекад с њима ћуте у нелагоди и збуњености, интуитивно осећајући како их осваја аура нечега посве несазнатног и страшног, која указује на слабост и немоћ човека, одређује његову судбину, те несавршеност човекових чула и ограниченост његових сазнања. Свет, или светови, су, дакле, далеко бројнији, већи и сложенији него што то човек може да претпостави.
Због тога су Крстајићеве приче, које садрже елементе фантастике и хорора, и психолошке.
У њима значајну улогу имају простори ониричког, на основу којих се може штошта сазнати о јунацима. Иако бивају предах од несазнатног и оностраног, снови ипак нису простори повлашћености. Након њих се понекад усложњава позиција јунака у свету у којем је затечен. Тај свет углавном и није свет овостраности, уколико уопште знамо шта овостраност јесте.
Светови Крстајићевих прича су и мистериозни, и страшни, и тамни, и привлачни. Као вилајет из народне приповетке. Након искуства читања "Господара среће" аутор ових редова закључује - вреди у њих закорачити, вреди се упустити.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)