ПОГЛЕД ИСКОСА: Патријарх српских сликара
МОЖДА тек сада спознајемо да је опус Милића од Мачве изложен у Дому Јеврема Грујића у Београду до 26. маја један од царских путева српског сликарства, у који је много тога само нашег притицало и коме се све више приклањамо.
Милић од Мачве "Последице митског праузрока", Фото Приватна архива
Познаваоци (бранио га је и Стојан Ћелић) тврде да је Милић Станковић (од 1961. године делује под уметничким именом Милић од Мачве) један од најзначајнијих сликара друге половине двадесетог века. Расипао је несебично свој дар на много страна што има своју цену.
Рођен 1934, у селу Белотић у Мачви, преминуо 2000. године у Београду, уметник је чија слава не опада. Разлози сталног интересовања за остварења тог сликара почивају у њиховим ванредним својствима. Милић је добар цртач, још бољи сликар, архитекта који је саградио три атељеа и зналац тајне историје Срба. На почетку је као и његови саборци Леонид Шејка, Синиша Вуковић и Владимир Величковић из групе Медиала, студирао Архитектонски факултет а паралелно са њим и београдску Ликовну академију. Познавање начела пројектовања и нацртне геометрије омогућило му је прецизно конструисање просторно огромних и крајње захтевних композиција. Није био само уметник који на сликама подиже Вавилонску кулу и чардаке ни на небу ни на земљи, мајстор фантастичне тематике који је на себе скренуо пажњу Далија и Гале. Није био ни само члан Медиале, близак њеном медоносном полу као Шејка, Брадић, Самуровић, Оља и Вуковић. Спојивши мед и алу, гнозу и грозу, Милић је умео да оде даље од чудовишног, монструозног и фантастичног, од естетике ружног која често обележава историју онеобичене уметности.
На свој начин упутио се у храм синтезе, у идеални надмодернистички простор освојене слободе зване интегрална слика. За Шејку би то метафорички речено била тераса благости са које се посматра целокупна људскост и природност као историјски пејзаж, за Милића је она ванредно дело, синтеза или ремек-дело, коме се приближио на разне начине. Посвета праху Леонида Шејке из 1970. године има одлике интегралног, слика обједињује архитектуру, космички и земаљски простор, парадоксални, немогући спој универзумског и божанског са људским и интимним. Слично је на слици Агресор из 1962. године испољио старо а све више заборављено знање да добра слика поред нежности, мекоће и финоће женског елемента мора да има нечег суровог, мушког, снажног можда и непријатног.
На њој је суптилне боје, прозрачне као на дуги, блага колористичка сазвучја супротставио ратној, злочиначкој тематици, ужасима из Другог светског рата. Пејзаже зимом оковане Мачве унео је у слике које естетски шире топлину, мада целокупно његово дело као и Видаково најпре има назнаке надљудског или божанског. На свој начин дао је допринос генијалној медиалној идеји ликовног јединства супротности (coincidentia oppositorum) меда и але, интегралној слици или, како је Миро Главуртић формулисао, "магији екстрема".
ТРАМП ХИТНО ПОЗВАО ПУТИНА: Разговор трајао сат времена
РУСКИ председник Владимир Путин разговарао је телефоном са америчким колегом Доналдом Трампом.
09. 03. 2026. у 20:34
ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице
АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.
06. 03. 2026. у 08:23
НОВИ ЕКСПЛИЦИТНИ СНИМЦИ МИРЈАНЕ ПАЈКОВИЋ: Полиција сумња КО је на снимку, други мушкарац - одмах саслушана
РАНИЈЕ је објављен и видео за који је део медија написао да је снимљен у просторијама Владе. Тим поводом огласили су се из Владе Црне Горе, и демантовали те наводе.
07. 03. 2026. у 22:55 >> 23:05
Коментари (0)