ПОГЛЕД ИСКОСА: Болетов логос

Дејан Ђорић

15. 02. 2024. у 06:45

ОВЕ године уметник Боле Милорадовић напунио је деведесет година живота.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Болетов логос

Боле Милорадовић, Илустрација посвећена Светом Сави Фото Приватна архива

Реч је о ствараоцу који се суверено креће изме­ђу ликовне и примењене уметности, што се у традицијским културама од Јапана, Кине, старог Египта до прерафаелита није раздваја­ло, довољно је сетити се грчких ваза. Слично је и са српском средњовековном уметношћу од које полази и којој се враћа овај ствара­лац. Рођен је у Голочелу код Крагујевца 1934. године, гимназију је завршио у Крагујевцу, а од 1954. бави се плакатом, лепотом књиге, илустрацијом, оригиналном калиграфијом и сликарством.

Током јануара и фебруара њего­ва дела представљена су у више београдских галерија. Најпре је у Библиотеци града Бео­града била отворена изложба графика "С Хри­стом нетремице", а потом у Југословенској кинотеци "Изложба филмског плаката Боле Милорадовић 1964-2024" (до 27. фебруара). Уследиле су изложбе "Карејски типик Светог Саве" у просторијама Удружења Крагујевчана и завршна "Живот Светог Саве у 40 слика на текст Јована Пејчића" у Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији. Београд је био у знаку Болета.

Сама његова радна биографија је међу изу­зетним. Године 1964. имао је изложбу филм­ског плаката у Музеју југословенске кинотеке а наредне 1965. изложбу слика у Галерији Коларчеве задужбине, о којој је писао чак и Миодраг Б. Протић у двотомном "Српском сликарству двадесетог века" (1972). Милора­довићем се од познатих стручњака бавио и Слободан Малдини у монументалној "Истори­ји српске уметности XVIII-XXI века" (2018). "Сто плаката Болета Милорадовића" приказано је на изложби у Музеју примењених уметности 1970. године, а од 1972. он почиње свој рад на опреми књиге да "Лепотом књиге бавио се Боле Милорадовић". У Музеју примењених уметности 1974. одржао је изложбу "Књига руком Болета Милорадовића". Имао је више од сто самосталних изложби а за врхунски допринос српској култури добио је 2008. наци­оналну пензију.

Драгош Калајић је гајио нескривени презир према графичким дизајнерима, говорио је да неки аутор утроши десет година рада на сво­јој књизи а онда је дизајнер за недељу дана графички обликује и добије већи хонорар од писца. Боле Милорадовић је, чини се, више од обичног дизајнера. Он је не само аутор ориги­налних решења већ и уметник са концептом у стварању, његово стваралачко вјерују осла­ња се на светосавље, у правом духу речи tra­ditio = предаја и осавремењивање баштине.

Настоји да споји старо и ново, да православну естетику преведе у модернизам, попут неких наших најбољих сликара из његове епохе високог модернизма. Он стреми ка логосу, божанском начелу које прожима васцели хришћански свет. Такви су и његови колажи (а колаж је сликарска техника) посвећени Светом Сави, приказани у Кући Ђуре Јакши­ћа. Прожети су индоевропском симболиком Сунца, Центра, Божјег имена и сл. На њима је Милорадовић текст превео у слику што је и био циљ древних илуминатора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду