ПОГЛЕД ИСКОСА: Болетов логос

Дејан Ђорић

15. 02. 2024. у 06:45

ОВЕ године уметник Боле Милорадовић напунио је деведесет година живота.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Болетов логос

Боле Милорадовић, Илустрација посвећена Светом Сави Фото Приватна архива

Реч је о ствараоцу који се суверено креће изме­ђу ликовне и примењене уметности, што се у традицијским културама од Јапана, Кине, старог Египта до прерафаелита није раздваја­ло, довољно је сетити се грчких ваза. Слично је и са српском средњовековном уметношћу од које полази и којој се враћа овај ствара­лац. Рођен је у Голочелу код Крагујевца 1934. године, гимназију је завршио у Крагујевцу, а од 1954. бави се плакатом, лепотом књиге, илустрацијом, оригиналном калиграфијом и сликарством.

Током јануара и фебруара њего­ва дела представљена су у више београдских галерија. Најпре је у Библиотеци града Бео­града била отворена изложба графика "С Хри­стом нетремице", а потом у Југословенској кинотеци "Изложба филмског плаката Боле Милорадовић 1964-2024" (до 27. фебруара). Уследиле су изложбе "Карејски типик Светог Саве" у просторијама Удружења Крагујевчана и завршна "Живот Светог Саве у 40 слика на текст Јована Пејчића" у Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији. Београд је био у знаку Болета.

Сама његова радна биографија је међу изу­зетним. Године 1964. имао је изложбу филм­ског плаката у Музеју југословенске кинотеке а наредне 1965. изложбу слика у Галерији Коларчеве задужбине, о којој је писао чак и Миодраг Б. Протић у двотомном "Српском сликарству двадесетог века" (1972). Милора­довићем се од познатих стручњака бавио и Слободан Малдини у монументалној "Истори­ји српске уметности XVIII-XXI века" (2018). "Сто плаката Болета Милорадовића" приказано је на изложби у Музеју примењених уметности 1970. године, а од 1972. он почиње свој рад на опреми књиге да "Лепотом књиге бавио се Боле Милорадовић". У Музеју примењених уметности 1974. одржао је изложбу "Књига руком Болета Милорадовића". Имао је више од сто самосталних изложби а за врхунски допринос српској култури добио је 2008. наци­оналну пензију.

Драгош Калајић је гајио нескривени презир према графичким дизајнерима, говорио је да неки аутор утроши десет година рада на сво­јој књизи а онда је дизајнер за недељу дана графички обликује и добије већи хонорар од писца. Боле Милорадовић је, чини се, више од обичног дизајнера. Он је не само аутор ориги­налних решења већ и уметник са концептом у стварању, његово стваралачко вјерују осла­ња се на светосавље, у правом духу речи tra­ditio = предаја и осавремењивање баштине.

Настоји да споји старо и ново, да православну естетику преведе у модернизам, попут неких наших најбољих сликара из његове епохе високог модернизма. Он стреми ка логосу, божанском начелу које прожима васцели хришћански свет. Такви су и његови колажи (а колаж је сликарска техника) посвећени Светом Сави, приказани у Кући Ђуре Јакши­ћа. Прожети су индоевропском симболиком Сунца, Центра, Божјег имена и сл. На њима је Милорадовић текст превео у слику што је и био циљ древних илуминатора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Вучић о Ратку Младићу: Донели су га у лежећем положају, не разумем зашто не допусте да последње дане проведе ван затвора

Вучић о Ратку Младићу: Донели су га у лежећем положају, не разумем зашто не допусте да последње дане проведе ван затвора

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић присуствује церемонији отварања видиковца на 41. спрату Куле Београд, те се том приликом осврнуо и на актуелно питање генерала Ратка Младића.

23. 04. 2026. у 14:21

Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: Закон је јасан, то је обавеза

Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: "Закон је јасан, то је обавеза"

БУДУЋИ мађарски премијер Петер Мађар изјавио је да ће се његова земља поново придружити Међународном кривичном суду и бити спремна да спроводи налоге за хапшење, укључујући и онај који се односи на израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.

20. 04. 2026. у 20:04

Коментари (0)

Најзгоднија преваранткиња 21. века донела шок-одлуку! Свет је затечен, после најновијег скандала је нестала, а сада...