ПОГЛЕД ИСКОСА: Болетов логос
ОВЕ године уметник Боле Милорадовић напунио је деведесет година живота.
Боле Милорадовић, Илустрација посвећена Светом Сави Фото Приватна архива
Реч је о ствараоцу који се суверено креће између ликовне и примењене уметности, што се у традицијским културама од Јапана, Кине, старог Египта до прерафаелита није раздвајало, довољно је сетити се грчких ваза. Слично је и са српском средњовековном уметношћу од које полази и којој се враћа овај стваралац. Рођен је у Голочелу код Крагујевца 1934. године, гимназију је завршио у Крагујевцу, а од 1954. бави се плакатом, лепотом књиге, илустрацијом, оригиналном калиграфијом и сликарством.
Током јануара и фебруара његова дела представљена су у више београдских галерија. Најпре је у Библиотеци града Београда била отворена изложба графика "С Христом нетремице", а потом у Југословенској кинотеци "Изложба филмског плаката Боле Милорадовић 1964-2024" (до 27. фебруара). Уследиле су изложбе "Карејски типик Светог Саве" у просторијама Удружења Крагујевчана и завршна "Живот Светог Саве у 40 слика на текст Јована Пејчића" у Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији. Београд је био у знаку Болета.
Сама његова радна биографија је међу изузетним. Године 1964. имао је изложбу филмског плаката у Музеју југословенске кинотеке а наредне 1965. изложбу слика у Галерији Коларчеве задужбине, о којој је писао чак и Миодраг Б. Протић у двотомном "Српском сликарству двадесетог века" (1972). Милорадовићем се од познатих стручњака бавио и Слободан Малдини у монументалној "Историји српске уметности XVIII-XXI века" (2018). "Сто плаката Болета Милорадовића" приказано је на изложби у Музеју примењених уметности 1970. године, а од 1972. он почиње свој рад на опреми књиге да "Лепотом књиге бавио се Боле Милорадовић". У Музеју примењених уметности 1974. одржао је изложбу "Књига руком Болета Милорадовића". Имао је више од сто самосталних изложби а за врхунски допринос српској култури добио је 2008. националну пензију.
Драгош Калајић је гајио нескривени презир према графичким дизајнерима, говорио је да неки аутор утроши десет година рада на својој књизи а онда је дизајнер за недељу дана графички обликује и добије већи хонорар од писца. Боле Милорадовић је, чини се, више од обичног дизајнера. Он је не само аутор оригиналних решења већ и уметник са концептом у стварању, његово стваралачко вјерују ослања се на светосавље, у правом духу речи traditio = предаја и осавремењивање баштине.
Настоји да споји старо и ново, да православну естетику преведе у модернизам, попут неких наших најбољих сликара из његове епохе високог модернизма. Он стреми ка логосу, божанском начелу које прожима васцели хришћански свет. Такви су и његови колажи (а колаж је сликарска техника) посвећени Светом Сави, приказани у Кући Ђуре Јакшића. Прожети су индоевропском симболиком Сунца, Центра, Божјег имена и сл. На њима је Милорадовић текст превео у слику што је и био циљ древних илуминатора.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)