ТОН МЕЛАНХОЛИЈЕ: Књижевница Катрин Кисе гошћа Сајма

Д. Бт.

31. 10. 2023. у 06:11

У ДЕЛЕГАЦИЈИ писаца из Француске, земље почасног госта Сајма књига, била је и Катрин Кисе (1963), која је на штанду "Прометеја" потписивала примерке свог романа "Дефиниција среће".

ТОН МЕЛАНХОЛИЈЕ: Књижевница Катрин Кисе гошћа Сајма

До сада је објавила 14 романа и то код престижне издавачке куће "Галимар", и добила неколико угледних награда. Списатељица је иначе докторирала на Маркизу де Саду и дванаест година предавала француску књижевност 18. века на универзитету Јејл у САД, а затим се потпуно посветила писању.

О "Дефиницији среће" за наш лист је рекла:

- Тема романа је време и шта се дешава са љубављу са протицањем година и то од осамдесетих прошлог века. То је прича о две жене чији су животни путеви потпуно различити. Клариса има изузетно хаотичан животни пут, и први пут се заљубљује у 55. години. Ева, напротив, има стабилан брак пуне три деценије, и стабилну каријеру, али се ипак пита: како очувати страст?

Као и у неким другим књигама ове ауторке и у овој се преплићу призори из свакодневног живота у Америци и Француској...

- Живела сам пуне три и по деценије у Америци и могу да кажем да ова земља, у односу на Француску, пружа много веће могућности, у смислу да где год да сте тамо, можете започети нови живот и нову професију. Али нема еротике која је карактеристична за Француску.

На питање у којој је мери њена професија утицала на њену литературу, Кисе је рекла:

- Не мислим да је било неког одлучујућег утицаја. Пошто од писања не може да се живи, морала сам да прихватим позив предавача. А када сам почела да добијам хонорар од својих књига престала сам са тим и окренула се писању.

Да је тачан први утисак да роман одише великом меланхолијом, потврдила јој је и Ани Ерно, добитница Нобелове награде.

- Велика разлика у личностима и судбинама моје две главне јунакиње показују тај меланхолични тон из кога се може закључити да је срећа увек помало негде другде - рекла је гошћа.

А колико се статус жене променио у последњих неколико деценија?

- И то је тема овог романа. За мене је писање ове књиге значило као наставак "Сломљене жене" Симон де Бовоар, приче о жени коју у педесетој години напушта муж и чији се идентитет потпуно урушава. Једна жена може да буде сама то је оно што је ново у овом веку.