ПОГЛЕД ИСКОСА - Мошићев панреализам
аааааааааааааа
Петар Мошић " Хелло Киттз" Фоти Владимир Поповић
У приватној београдској Галерији Н.ЕОН своје нове слике представио је најпознатији и најуспешнији млади српски сликар Петар Мошић (Београд, 1981). Испод спектакуларних, ангажованих садржаја који сликарство Мошића доводе у контекст са најактуелнијим, горућим темама садашњице, од насиља над децом и младима, сексуалне злоупотребе до менталних девијација и насиља младих, крије се скривени континент, terra incognita запретених, потиснутих, искрених осећања. Реч је о личностима са ових слика које нису пуки ликови а које пате или дубоко доживљавају овај свет у коме се силом сурове и сирове high-tech стварности и роботске естетике осећања затомљују у човеку. Мошићево сликарство је тајанствено и натопљено мистицизмом, он није банални реалиста, зна како би Филип Аријес рекао за "векове детињства".
Дискурзивно је крајње способан да тумачи своје сликарство па је каталогу изложбе коју је насловио "Деца лоших узора" и његов предговор. Изложбу бисмо у односу на њен садржај могли назвати и "Векови детињста и деца века". Његова дела су истовремено одраз стварности и њено критичко превредновање, тескобна и крајње слободна. Понеки срећан дечак попут лика из бајке пронађе пут из те свеопште обесправљености и он на Мошићевим сликама задобија златан одсјај, симболички је озарен светлошћу. Друге личности тону до (само)повређивања и естетике садо-мазо појавности.
Мошић је међу најхрабријим српским сликарима, његова иконографија додирује крајности, али не би импоновала на тај начин да у извођачком, мануелно-занатском смислу, није доведена скоро до савршенства. Наивни посматрачи и квазистручњаци сматрају га хиперреалистом што је добар пример колико су данас ликовна знања опала. Многи, па и сами сликари, не схватају како он ради, мисле да је реч о неком трику, а већ посета било којем музеју старије уметности води ка упознавању сликарства без видљивог трага киста.
Некада се полазило од тога да се не види Божји траг у стварању те да ни сликарство не треба да има видљиве потезе. Реч је о сликару који полази од познавања тајни заната, анатомије, инкарната, чињенице да је најтеже карактерно насликати децу до веома прецизних скраћења и изразитог осећаја за кјароскуро.
Драган Лубарда је тврдио да Микеланђело зна количину светла и таме између прстију а сличан осећај испољава и овај сликар, који је у свом панреализму извршио синтезу миметичке праксе. Ма колико се мајсторством ослањао на уметност маниризма, барока и деветнаестог века Мошић је савремени уметник, окренут садашњости и будућности а неке његове слике могу се разумети и као визије. Вођен својом звездом, он је један од најкомплетнијих млађих српских сликара, спреман да интуицијом и високом стваралачком техником одговори на најтеже ликовне и духовне изазове.
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУМУНИЈИ: Користила камен као држач за врата, испоставило се да вреди милион евра
КАЖУ да је нечије смеће нечије благо, али комад „камена“ који је деценијама држао врата отвореним представља благо по готово свачијим стандардима.
09. 12. 2025. у 16:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)